120 godina od rođenja našeg prvog psihoterapeuta – I deo

Zapitali smo se ko je bio i gde je radio prvi psihoterapeut sa teritorije Srbije? Prošle godine kada smo započeli traganje za odgovorom, nije se dalo ni naslutiti da će se ovo pretvoriti u pravi poduhvat koji nas je vodio po istorijskim arhivama širom zemlje ali i šire. Tako smo uspeli da otkrijemo nekoliko važnih podataka koji do danas nisu bili poznati u našim izvorima.

Ispostavilo se da naša zemlja ima dugu tradiciju psihoterapije, ali se malo toga promenilo za skoro čitav jedan vek. Psihoterapija još uvek nije zakonom regulisano zanimanje, a problemi sa kojima su se suočavali pioniri psihoterapije su aktuelni i danas.

Zanimljivo je da se upravo ove godine navršava 120 godina od rođenja našeg prvog psihoterapeuta i 90 godina od osnivanja prve psihoterapije prakse na teritoriji Srbije.

Dr Nikola Šugar je rođen u Subotici, 25. avgusta 1897. godine. Bio je lekar, specijalista za nervne bolesti i psihoanalitičar (u to vreme, jedini terapijski modalitet je bila psihoanaliza, a zahvaljujući njoj se kasnije razvila praksa psihoterapije koja danas ima jako puno različitih modaliteta). Nakon školovanja u inostranstvu vratio se u Suboticu gde je otvorio privatnu praksu, a četiri godine je proveo i u Beogradu. Tada je uspostavio saradnju sa drugim sledbenicima psihoanalize u Srbiji sa kojima je osnovao prvo Psihoanalitičko društvo u Srbiji (više o istoriji psihoanalize u Srbiji možete pogledati na ovom sajtu).

Ispostaviće se da je dr Nikola Šugar bio zanimljiva i tajanstvena ličnost. Svakako njegov najveći doprinos predstavlja činjenica da je u našu zemlju doveo psihoanalizu (a tim i praksu psihoterapije). Međutim, bio je više od puke istorijske figure. Neki savremeni autori njegove ideje opisuju kao revolucionarne. Svakako zaslužuje da ostane zapamćen kao važna figura koja je još u predratnoj Jugoslaviji postavila temelje psihoterapiji u privatnoj praksi, pokretu mentalne higijene i zagovorniku vrlo progresivnih stavova o temama koje su i danas aktuelne (značaj socio-ekonomskih faktora na nastanak psihičkih poremećaja, značaj ukidanja zabrane abortusa i promovisanja kontracepcije, uloga nejednakih odnosa moći u društvu itd.)

Sledi priča o Nikoli Šugaru i našoj potrazi za odgovorima…

Misterije, prve teškoće i najvažnija otkrića

Na internetu ima nekoliko radova o Nikoli Šugaru i svi su koristili isti glavni izvor – magistarski rad Petra Klajna, profesora psihologije iz Subotice, koji je do podataka došao razgovarajući direktno da ljudima koji su Šugara poznavali. U pokušaju da dođemo do ovog izvora, saznali smo da je nestao iz biblioteke Filozofskog fakulteta u Beogradu. Otkrili smo, međutim, da je na osnovu njega autor napisao knjigu „Razvoj psihoanalize u Srbiji“ 1989. godine.

Dok smo čekali da nam stigne primerak knjige (sa rukom pisanom posvetom samog autora), zaputili smo se u Suboticu. Imali smo sreću da upoznamo direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici, istoričara Gezu Vaša, koji bio učenik Petra Klajna. Podelio je sa nama da se i dalje živo seća priča svog profesora o dopisivanju sa Anom Frojd te mogućnosti da možda dođemo do tih pisama.

Kada nam je konačno stigla knjiga, ispostavilo se da se Petar Klajn sa Anom Frojd dopisivao upravo u vezi sa Nikolom Šugarom (kopija tog pisma se nalazi u pomenutoj knjizi). Takođe smo uspeli da razrešimo misteriju porekla jedne ilustracije lica koja se na internetu često nalazi uz ime Nikole Šugara, ali nije bilo jasno odakle potiče. Ilustracija, takođe, potiče iz ove knjige.

Klajn, a i svi kasniji autori koji su ga citirali, navodili su da ne postoji ni jedna fotografija Nikole Šugara. Mi smo, međutim, uz pomoć interneta i jednog programera, uspeli da je pronađemo!

Internet nam je pomogao da dođemo do još jednog otkrića. Naime, dugo se verovalo da ne postoji ni jedan rad Nikole Šugara na srpskom jeziku. U nekoliko izvora se može pronaći spisak njegovih objavljenih radova na nemačkom i mađarskom. Sjajna vest je da se njihovi prevodi na srpski mogu pronaći na ovom sajtu.

Naša potraga je, međutim, dala još jedan značajan rezultat – uspeli smo da dođemo do primerka časopisa Učitelj iz 1937. godine u kome se nalazi jedini poznati Šugarov rad na srpskom jeziku.

__________________
*Zahvalnica: Veliku zahvalnost dugujemo zaposlenima u Istorijskom arhivu Subotice – g. Stevanu Mačkoviću-direktoru i g. Dejanu Mrkiću (čije iskustvo i lični entuzijazam su nam pomogli da dođemo do mnoštva novih podataka), zatim g. Gezi Vašu, istoričaru i direktoru Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici (čije sjajne sugestije su dovele do najvažnijih otkrića), i programeru Goranu Rakiću (i njegovim veštinama doxing-a zahvaljujući kojima smo uspeli maksimalno da iskoristimo potencijale interneta i elektronskih baza).