Kako podržati prijatelja koji živi sa HIV-om?
Jeste li uhvatili sebe kako preskačete tekstove o HIV/AIDS-u? Skloni smo da verujemo da nas se to ne tiče. Jedino 1. decembra ne možemo pobeći od toga. Iskreno me je potreslo kada sam jednom čula „da…ovo je onaj dan protiv nas…“ Toliko se priča o „borbi protiv“ da se zaboravlja jedan važan deo poruke „borba za“ (prava osoba koje žive sa HIV/AIDS-om). I zato ovog prvog decembra želim da pošaljem drugačiju poruku − poruku podrške osobama koje žive sa HIV-om.
Danas je napredak medicine omogućio pristup lekovima novije generacije koji su potpuno promenili sliku koju smo nekada imali o AIDS-u …nastavak.
Neurološka osnova empatije – neuroni ogledala
Još je 90-tih godina tim neuronaučnika sa Univerziteta iz Parme u Italiji, na čelu sa Giacomo Rizzolatti-em otkrio zanimljiv fenomen proučavajući majmune. Kada majmun približi hranu ustima, u mozgu se aktiviraju određeni neuroni. Naučnici su, međutim, utvrdili da se ti isti neuroni aktiviraju i u trenutku dok majmun posmatra nekog drugog (majmuna ili čoveka) da približava hranu ustima, čak i ako sam subjekt (majmun) u tom trenutku ne radi ništa. To je vodilo otkriću da jedna grupa ćelija u mozgu (neuroni ogledala- mirror neurons) biva aktivirana posmatranjem akcije na isti način kao kada organizam sam izvodi tu akciju. Kasnije se ispostavilo da su neuroni ogledala kod ljudi još složeniji, fleksibilniji i razvijeniji, čime se može objasniti napredovanje socijalnih sposobnosti kod ljudi u odnosu na majmune. Drugim rečima, naučnici smatraju da ovi neuroni direktno doprinose razumevanju među ljudima- umesto da intelektom zaključujemo šta neko oseća, naš mozak nam dozvoljava da steknemo utisak o umu drugog putem direktne stimulacije koja se odvija u našem sopstvenom mozgu. …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Treba li uvek „misliti pozitivno“ ili je bolje biti pripremljen za najgoru moguću varijantu? Horoskopi i proročice…čemu opasnost ako i onako nije tačno? Treba li deci govoriti da su pametna ili je bolje da veruju da i nisu baš…da se ne bi opustila? Psihologija zapravo daje neke od ovih odgovora.
Zamislite sledeći eksperiment. Učitaljica dobija razred dece. Za otprilike polovinu joj je rečeno da nisu baš bistra, dok za drugu polovinu dobija informaciju da su iznadprosečno inteligentna. Ono što ne zna jeste da su istraživači izjednačili ove dve grupe- one se zapravo ne razlikuju u inteligenciji i svi imaju iste sposobnosti. Nakon nekog vremena, učenicima se zadaje test iz matematike. Šta mislite, koji je rezultat? Ne zaboravite- sposobnosti su im jednake. Ipak, grupa za koju je učiteljica verovala da je inteligentnija postiže bolje rezultate! U pedagogiji i menadžmentu se ovo naziva Pigmalion efekat, a odnosi se na fenomen da veća očekivanja od ljudi rezultuju boljom performansom. Ovaj efekat je zapravo oblik nečeg što je već dugo poznato u oblasti socijalne psihologije- samoispunjujućeg proročanstva. …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Rano agresivno ponašanje – Kako ga prepoznati?
Iako agresivnost već dugi niz godina predstavlja predmet istraživanja, sve do danas nije stvorena jedinstvena definicija tog fenomena. Različiti autori naglašavaju različite aspekte agresivnosti, pa su definicije agresivnog ponašanja brojne i raznolike. Međutim, većina se autora ipak slaže u tome da se agresivnim ponašanjem drugoj osobi nanosi šteta određene vrste. Berkowitz (1988) je tako definisao agresivnost kao bilo koje ponašanje (fizičko ili verbalno) sprovedeno sa namerom da se neko povredi (bilo fizički ili psihički).
Različiti autori prave različite podele agresivnosti. Među njima najznačajnija je podela na direktnu (otvorenu) i indirektnu (skrivenu) agresivnost (Björkqvist, 1992a). Direktna agresivnost se odnosi na svako ponašanje koje sadrži otvoreno iskazanu nameru da se neko povredi. Šteta se nanosi direktno, «licem u lice». Kod fizičke se agresivnosti šteta ili bol nanosi prvenstveno korištenjem fizičke sile (npr. guranje, udaranje), dok kod verbalne agresivnosti prevladavaju verbalne strategije (npr. vikanje, vređanje). …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Muzički ukus i ličnost
Može li se na osnovu muzičkog ukusa saznati nešto o osobi? Da li ljudi određenih osobina biraju različite vrste muzike i koliko je taj izbor stabilan tokom vremena?
Poslednje decenije istraživači širom sveta pokazuju interesovanje za izučavanje povezanosti između muzičkog ukusa i osobina ličnosti. Na osnovu njihovih nalaza otkriveno je da muzička preferencija reflektuje specifične karakteristike ličnosti i obrnuto, da se na osnovu crta ličnosti može predvideti kom će muzičkom stilu osoba biti naklonjena.
Jedno od najuticajnijih i najobuhvatnijih u ovoj oblasti je istraživanje koje su sproveli Rentfrow i Gosling 2003. godine. Autori su najpre na osnovu …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.