Strast ili disciplina?

ePsihoterapija 27.09.2015. u Self-management, Uspeh

Kad je uspeh u pitanju, okruženi smo porukama tipa: „Ako nešto stvarno želiš, čitava vaseljena se uroti da to i ostvariš“ (ovu poruku je poslao Paulo Koeljo) ili „Ti možeš da postigneš sve što poželiš u životu“ (ovu poruku šalju anonimni roditelji svojoj deci svaki dan). Te poruke su umirujuće i motivišuće, ali one poručuju da sve što je potrebno jeste da nešto stvarno želimo. Govoriti o vrednom radu, odbijanjima i rizicima nije umirujuće. Tako odrastamo čekajući da pronađemo svoju inspiraciju, pravu strast u životu, da nešto stvarno odlučimo, pa da krenemo. Kod prvog neuspeha pomislimo – Šta ako roditelji nisu bili u pravu? Šta ako ne možemo sve što poželimo? Šta ako je za neke stvari kasno? I onda brzo pomislimo kako to što nas je zainteresovalo zapravo i nije toliko zanimljivo. I mi nastavimo da čekamo svoju inspiraciju.

Vredan rad i disciplina su potcenjeni, dok je u isto vreme strast prema poslu uveliko precenjena. Svaka strast splasne u nekom trenutku. Kad smo umorni, kad doživimo neuspeh ili odbijanje, tada nećemo biti naročito zainteresovani za …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Vučiji pogled na svet

ePsihoterapija 20.09.2015. u Deca i mladi, PTSD, Socijalizacija, Stres

Svi znamo da psi veruju ljudima i da ih je lako pridobiti, a da vuk uvek ostaje vuk. Njega je gotovo nemoguće pripitomiti. Naučnici su nedavno došli do jedne vrlo verovatne pretpostavke o poreklu te razlike između ove dve podvrste Canus Lupus, čak i danas genetski skoro identične.

Svi psi su nekad bili vukovi. Te vukove je pripitomio čovek iz kamenog doba i od tada njihov razvoj teče u različitim pravcima. Iako genetski isti, njihova ćud je potpuno različita. Objašnjenje koje naučnici daju je sledeće …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Vrste ljubavnih veza

ePsihoterapija 12.09.2015. u Ljubav i zaljubljivanje

Verujem da nema osobe koja se nije zapitala šta je ljubav i zašto se zaljubljujemo. Čuveni psiholog Robert Sternberg je, nakon višedecenijskog izučavanja inteligencije, shvatio da bi valjalo izučavati i ljubav ukoliko želimo da razumemo raznoliko ljudsko ponašanje. U jednoj od svojih teorija, opisanoj u knjizi Ljubav je priča, Sternberg iznosi tezu da je svako od nas razvio neku predstavu  o tome šta je ljubav, priču o ljubavi, te da se zaljubljujemo u ljude čije su priče slične ili iste kao naša, ali čije su uloge u tim pričama komplementarne našoj. Sa druge strane, što dve osobe neguju različitije priče o ljubavi, manje su šanse da veza zaživi i opstane. Tako, prema Sternbergu, postoje priče u kojima je centralna tema odnos moći (poput priče učitelj-đak ili policijske priče), priče o objektima (poput kolekcionarske priče) ili takozvane priče o koordinaciji, kao što su baštenska priča ili poslovna, proračunata priča. Kao i u svemu što se tiče psihologije, ovde ne postoje idealne i „ne daj bože“ priče, niti se svako može lako prepoznati samo u jednoj priči. Jedino što je važno jeste uvažiti ulogu priča o ljubavi, otkriti sopstvenu kolekciju i hijerarhiju priča, kao i partnerovu, zatim razmotriti koliko se naša idealna priča slaže s pričom u kojoj smo, te pokušati da se što više povećaju adaptivne karakteristike priča, a da se na najmanju meru svedu aspekti priče koji nas čine nezadovoljnim. …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Oznake: