7 navika visoko emocionalno zdravih ljudi

Psiholog G. Winch u svom blogu na Psychology Today sajtu iznosi mišljenje da osobe koje odlikuje visoko emocionalno i mentalno zdravlje karakterišu ne neke specifične odlike sa kojima se rađamo već određeni spektar navika koje svi možemo usvojiti ukoliko ih redovno i posvećeno uvežbavamo.

Izvor: Generation Next

Kako navodi dr Winch, većina nas obraća pažnju na fizičko zdravlje i eliminiše pretnje čim se one pojave: utoplimo se kada nam je hladno, dezinfikujemo povredu kada se posečemo itd. Psihološke povrede su isto toliko česte ali se osećamo bespomoćnije kada se sa njima treba suočiti. Usvajanje sedam navika i „tretiranje“ uobičajenih psiholoških povreda kada se one dogode, mogu nam pomoći da zaštitimo i unapredimo svoju emocionalnu otpornost.

1. Povratite kontrolu nakon neuspeha
Neuspeh menja našu percepciju tako što nam ciljevi koje smo postavili deluju dalje i teže dostižno, a sopstveni kapaciteti nedovoljno da bismo ih ostvarili. Zbog toga postajemo demoralisani i gubimo motivaciju. Usvajanjem navike da ignorišemo ovakve reakcije i pravljenjem liste svih onih faktora koji jesu pod našom kontrolom (npr. priprema, planiranje, istraživanje drugačijih pristupa, veće ulaganje napora itd). Takođe, vredi razmotriti šta možemo da uradimo kako bismo svaki od ovih faktora poboljšali. Ovako ne samo da ćemo se izboriti sa pogrešnim percepcijama već možemo drastično povećati šanse za uspeh.

2. Pronađite smisao u gubitku i teškim situacijama
Jedan od najvažnijih faktora po kome se razlikuju oni koji se oporave nakon gubitaka i trauma od onih koji ne uspeju jeste njihova sposobnost da pronađu(kreiraju) smisao/značenje/svrhu u ovim iskustvima. Ovaj proces, naravno, zahteva vreme, ponekad puno vremena, zbog toga što vreme zahtevaju i tugovanje i prilagođavanje na nove realnosti. Ipak, usvajanje navike da aktivno tražimo načine da prepoznamo ne samo šta smo izgubili već i šta samo dobili, dozvoliće nam da više cenimo sopstveni život i ljude u njemu, da načinimo važne promene, da pronađemo vrednost, značenje i svrhu čak i ako ih nismo imali ranije.

3. Zaustavite poriv da ruminirate („prežvakavate“ iznova misli koje vas opsedaju)
„Prežavakavanje“ ili ruminiranje je iznova i iznova promišljanje o nekom problemu kada gotovo opsesivno i na isti način ponavljamo mentalno jedne te iste misli/slike. Kada ruminiramo o stresnim događajima, retko zaista nalazimo rešenje ili stičemo uvid. Umesto toga, mi iznova proživljavamo i ponavljamo uznemirujuće scenarije u našoj glavi, što samo povećava našu potrebu da ruminiramo i čini da se osećamo još gore. Stoga, uprkos tome što osećamo snažan poriv da iznova i iznova promišljamo na jedan te isti na način o određenoj temi, treba usvojiti naviku da prekinemo sebe kada god uhvatimo sebe da ruminiramo. Najefikasniji način za ovo jeste bilo kakva distrakcija zadatkom koji zahteva koncentraciju – igrajte Sudoku, pristetite se tačnog redosleda autobuskih stanica do specifičnog odredišta ili gledajte film/emisiju koji će vas izrazito zainteresovati.

4. Negujte svoje samopoštovanje
Naše samopoštovanje fluktuira i uobičajeno je da se nekih dana osećamo više a nekih manje dobro i samopuzdano. Ali mnogi od nas postanu izrazito samokritični kada se osećaju loše (urušavajući samopouzdanje baš onda kada je već sniženo). Stoga je važno usvojiti naviku doživljava svoj samopouzdanja kao „emocionalnog imunog sistema“ koji je potrebno naročito negovati onda kada je oslabljen. Najbolji način za to je uvežbavanje samo-saosećanja (saosećanja koje pružamo sami sebi). Kada imate samokritikujuće misli, razmislite šta biste osećali i rekli dragom prijatelju koji ima takve misli o sebi. Zapišite u mejlu šta biste mu rekli tako da izrazite podršku i empatiju. Zatim mejl pošaljite sebi i pročitajte ga kao da vam ga je poslao prijatelj.

5. Oživite osećaj sopstvene vrednosti nakon odbijanja
Odbijanja (prijateljska, partnerska, poslovna društvena…) često doživimo toliko povređujućim da onda nastojimo da damo smisao sopstvenoj emocionalnoj patnji tražeći krivicu u sebi. Zaključujemo da, pošto smo toliko povređeni, mora biti da je to zbog toga što smo zapravo slabi/patetični/luzer/osetljivi/bezvredni itd. Odbijanje toliko boli ne zbog toga što nešto nije u redu sa nama već zbog načina na koji naš mozak radi. Najefikasniji način da umanjimo emocionalnu bol i oživimo osećaj sopstvene vrednosti jeste da usvojimo naviku afirmisanja onih aspekata sebe koje inače cenimo i na njih smo ponosni, onih sopstvenih kvaliteta u kojima nalazimo smisao (npr. lojalnost, kreativnost, etičnost itd.) Napravite listu takvih osobina, izaberite jedan ili dva i napišite kratak tekst o tome zbog čega ta osobina vama lično važna.

6. Borite se protiv osećaja usamljenosti identifikacijom samoosujećujućih ponašanja
Hronična usamljenost je mnogo češća nego što mislimo i ima razarajući uticaj na naše fizičko i emocionalno zdravlje. Problem je što kad se osetimo usamljeno, često reagujemo ponašanjima koja minimizuju rizik od ponovnog odbijanja nesvesno se ponašajući na načine koji sabotiraju šanse za uspostavljanje novih socijalnih kontakata ili produbljivanja postojećih. Najbolji način da se borimo sa usamljenošću je usvajanje navike da identifikujemo i osporimo uverenja koja vode takvim ponašanjima. Napravite listu izgovora koje ste koristili da izbegnete preuzimanje inicijative u društvenim situacijama (npr. „Ne znam nikoga na toj zabavi, pa zašto bih išao“, „Ne zovu oni mene, pa zašto bih ja zvao njih“, „Verovatno su prezauzeti za viđanje“, „Ne mogu tek tako prići nekom nepoznatom na žurci“). Sada napravite listu ljudi u čijem ste društvu nekad uživali (prođite kroz telefonski imenik, Facebook prijatelje, e-mail kontakte) i kontaktirajte jednog ili dva svaki dan kako biste napravili plan dok vaš socijalni kalnedar ne bude pun. Naterajte sebe da prekinete sa korišćenjem izgovora sa prethodne liste.

7. Rešite se izraženog osećaja krivice „popravljanjem“ oštećenih odnosa
Izražen osećaj krivice se javlja kada su naše akcije i interakcije povredile drugu osobu (najčešće bliskog prijatelja ili rođaka) koji nam nije oprostio zbog našeg ponašanja. Takve situacije često imaju više veze sa neadekvatnošću naših izvinjenja nego sa nemogućnošću druge osobe da preko toga pređu. Krucijalni sastojak efektivnog izvinjenja zahteva (i ovo se često propusti!) empatiju. Da bi nam druga osoba iskreno oprostila, važno je usvojiti naviku prenošenja efektivnog izvinjenja kada smo uradili nešto povređujuće po drugu osobu. Da biste to postigli, postarajte se da druga osoba razume da zaista shvatate kako se osećala i kako je na nju uticalo ono što ste uradili. Kada zaista to razumete, moći ćete da izrazite i pravu empatiju te je verovatnije da će ona osetiti da je izvinjenje bilo iskreno (pa autentično moći i da oprosti). Krivica će se razrešiti nakon toga.

Za koje od navedenih saveta mislite da bi mogli da budu efikasni? Da li ste ispobali neke ili poznajete ljude koji ih primenjuju?

Pročitajte još:

Moć pozitivnog mišljenja i samoispunjujuće proročanstvo
„Lucifer efekat“: kako dobri ljudi postanu zli?
Odgovornost posmatrača