Novogodišnji bluz ili zašto smo depresivni oko praznika

Mnogi od nas praznike doživljavaju kao vreme ujedinjenja sa najbližima, vreme slavlja, zamišljanja želja, fantaziranja i sanjarenja. Ipak, ne mali procenat ljudi, praznike doživljava kao napor, pritisak, strepnju i generalno biva iritirano tom sveopštom euforijom. Nije retko da se imaju uznemirujući snovi, kao ni da se oseća manjak energije i generalno sniženo raspoloženje. Zašto je to tako?

S jedne strane, ovo može biti posledica sezonske depresije i uopšte sniženog nivoa aktivnosti koje iskusimo tokom zime. Iako sezonsku depresiju vezujemo za zimu, ona zapravo predstavlja tip depresije koji je povezan sa promenom godišnjih doba i obično počinje i završava se u isto doba godine (na prelazima godišnjih doba). Uobičajeni simptomi su umor, iscrpljenost, nedostatak energije, promene raspoloženja, iritabilnost, povlačenje iz socijalnih aktivnosti, problemi sa koncentracijom, apetitom i libidom. Prisutne su negativne misli o sebi, drugima i budućnosti. Dakle, svi simptomi depresije koji su i inače prisutni, samo je karakteristično njihovo ciklično javljanje u određeno doba godine koje je povezano sa prelazima godišnjih doba. Ovo je jedno od mogućih objašnjenja zašto baš pred novu godinu i oko praznika ne osećamo euforiju koju osećaju ljudi oko nas. Ovakav tip depresije tretiramo određenim vidovima terapije (terapija svetlom, medikamentnozna terapija, kognitivno-bihejvioralne tehnike kao i sve ostale tehnike koje se koriste kod tretmana depresije).

Drugo objašnjenje ukazuje da nemamo sezonsku depresiju, ali imamo specifičan kognitivni set razmišljanja koji nas uvodi u depresivno stanje. Najčešće se novogodišnji i božićni praznici smatraju nekim „presekom“ stanja u vremenu i trenutkom kada svodimo odluke i sabiramo šta smo uradili u ovoj godini i shodno tome šta želimo u narednoj. Kraj godine nas podseća da sve ima kraj, pa da se tako možda moramo odreći nekih svojih idealističkih očekivanja, ali i da postajemo stariji za jednu godinu i samim tim ovo nas podseća da je naše vreme na ovoj planeti ograničeno. Ponovo nam se bude neka razmišljanja, za koja smo mislili da smo ih potisnuli i opominju nas da je potrebno da neka pitanja rešavamo, da neke odnose revidiramo i da naposletku zapravo preradimo neke naše stavove i probistrimo koja je naša svrha postojanja, kao i šta je ono što nam isitnski treba, ali šta je i ono što dajemo drugima. Neki od nas su se izborili sa nekim pitanjima, neki imaju bolje razrađene mehanizme odbrane pa ni ne razmišljaju na svestan način o ovome u ovo doba godine, neki su naučili da svoju pažnju usmere na sada i ovde. Ipak, određen broj osoba pokazuje tendenciju da zaista oseća depresivne simptome i depresiju u ovo doba godine. Klijenti koji su se ranije suočavali sa depresijom, ukazivali su mi da je praznično vreme ono koje im je pogoršavalo depresivne simptome. Mnogi od njih to objašnjavaju kao veliku količinu pritiska, gde su svi oko njih „srećni“, a da su samo oni ti koji tu sreću ne mogu da osete, te se stoga osećaju izopšteno i nekompletno kao osobe. „Kao da mi nešto fali i uvek će mi nešto faliti“, „Šta nije u redu sa mnom, kad ne mogu biti tako srećan“, „Koji sam ja luzer“ i sl. Ima i onih koji gaje nerealistična i magična očekivanja, da će njihov život u ovo doba godine procvetati i da će se desiti nešto magično, gde ih zapravo svako vraćanje u realnost razočarava i dovodi do produbljivanja osećanja depresivnosti i depresije uopšte. Osobe koje imaju naglašen samokriticizam, koje odmah i sada skaču na zaključak i izvode generalizacije najčešće o sebi, kao i one koje poseduju sklonost ka ruminiranju, odnosno, ka „prežvakavanju“ svojih problema i emocija, imaju veće šanse da iskuse „novogodišnji bluz“. Istraživanja potvrđuju i da je veća učestalost novogodišnjeg bluza kod ženske populacije (Nolen-Hoeksema, 2002).

Svako uverenje koje dovodi do toga da nešto što je nestvarno i prividno plaćamo nezdravim, negativnim osećanjima i onim što je stvarno, nije korisno za naš psihički aparat i treba da predstavlja okidač za promenu. Budimo ono što jesmo za novogodišnje praznike i dopustimo da budemo u sopstvenoj ličnosti, identitetu i sopstvenom putu. Nikome ne bi bilo bolje u našoj koži, sem nama samima. Dakle, analizirajmo svoje razmišljanje iz više perspektiva, intervjuišimo ljude oko sebe i pitajmo ih kako se zaista osećaju i da li je sva ta euforija koju primećujemo zaista baš euforija ili nam se samo tako čini iz daleka. Razmislimo kako možemo da budemo promena koju želimo da vidimo, umesto da očajavamo nad onim što nismo mogli, želeli ili hteli da uradimo.

Anđelija Simić, MA
Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT) pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu dobrenog od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Vodi blog: https://andjelijasimic.wordpress.com/

Pročitajte još:

Depresija kao gubitak smisla
Ulazite li u novu godinu sa nezavršenim poslovima?
Depresija – neprijatelj ili saveznik?