Socijalna anksioznost u vreme praznika

Socijalna anksioznost je vrsta psihološkog problema iz domena anksioznog spektra o kome se danas, pored napada panike najviše priča. Ona obuhata intenzivne strahove od bliskosti, prihvaćenosti, kontakta sa ljudima, javnog nastupa. Često se manifestuje kao teškoća izvođenja bilo kakve aktivnosti pred drugim ljudima (jedenje, pijenje), a osnova se nalazi u negativnom strahu od evaluacije.

Ključna uverenja kod osoba sa problemom socijalne anksioznosti su uverenja da se moramo pokazati dobro pred drugima i obezbediti naklonost i njihovo odobravanje, odnosno praktično, moramo se svideti svakome, kao i uverenje da sve što radimo mora proticati lagodno, odnosno, da ne smemo doživeti diskomfor bilo koje vrste. Kako su praznici doba godine kada se ljudi susreću i intenzivno razgovaraju jedni sa drugima, postaje jasno da socijalna anksioznost oko praznika doživljava svoj vrhunac i pogađa osobu u svoj svojoj jačini. Stoga osobe sa ovim problemom pribegavaju jednoj potpuno neuspešnoj strategiji koja im samo produbljuje problematiku, a to je izbegavanje socijalnih situacija. Klijenti sa kojima sam radila, izveštavaju da tokom praznika požele da se zaključaju u sobu i da nikada ne izađu. Već je dovoljno loše znati da imate problem, a kako će tek biti kada izađete i počnete da se suočavate sa istim. S početka, izlaganje stresnim i provocirajućim stimulusima, njih čini preplavljujuće anksioznim i mnogi od njih biraju da Novu godinu i praznike provedu u sigurnoj zoni. Izlazak u javnost i suočavanje sa ogromnim brojem ljudi koji vrve na božićnim pijacama, po radnjama, šoping centrima, za mnoge predstavlja okidač za doživljaj paničnog napada, a vrlo često i provocira sekundarni problem, odnosno, uviđanje sopstvenog problema i depresiju oko istog. Većina klijenata očekuje da može da reši problem bez susreta sa ljudima i bez izlaganja neprijatnostima ili očekuje da odmah nakon izlaganja osete olakšanje. U praksi to najčešće ide drugačije i sama istraživanja pokazuju da anksioznost često dostiže svoj vrhunac prilikom prvog izlaganja i da to iskustvo može biti izrazito neprijatno po samu osobu, ali da nakon toga svakim sledećim izlaganjem anskioznost opada. Zbog toga se i preporučuje da izlaganja budu sistematska, i u kratkim vremenskim razmacima, kako bi osoba mogla adekvatno da usvoji novi oblik ponašanja i da integriše nova iskustva u svoju ličnost, kao i da reformuliše nove situacije kao nepreteće.

Za vreme praznika, kada i izađu nekako među ljude, osobe sa socijalnom anksioznošću, često bivaju pod uticajem sopstvenih nepomažućih stilova razmišljanja. Najčešće se pitaju da li trebaju da se upuste u razgovore sa drugima, potcenjujući svoje mogućnosti, uz izraženo samoposmatranje (Da li da jedem ovu salatu, možda mi zapadne komadić između zuba i šta onda? Šta ako to neko primeti?). Vrlo verovatno da ćete ih videti kako skroluju svojim mobilnim telefonom i pretvaraju se da su zauzeti, jer ako su zauzeti, niko neće gledati u njih. Uz to što sebe procenjuju izrazito nekompetentnim, razmišljanju da drugi ljudi primećuju čak i najmanji detalj na njima,i često nerealno vide koliko su samo drugi opušteni, srećni tokom praznika. Da li je to baš tako? Istraživanja su pokušavala da rasvetle ovu zabludu i ukazala na činjenicu da su ljudi uglavnom zauzeti previše sobom da bi primetili kako vam košulja nije savšreno ispeglana, kako ste zamuckivali dok ste govorili ili da ste izašli za vreme trajanja filma. Čak iako primete, velika verovatnoća da mnogi od njih to neće dalje razmatrati. To je istinita činjenica važna za sve koji se suočavaju sa ovim problemom.

Ukoliko znate nekoga ko možda izbegava viđanja sa vama ili preferira da se viđate isključivo na jednom, poznatom mestu, budite svesni da to ne mora značiti odbijanje vašeg prijateljstva ili ljubavi. Praznično vreme je najteže vreme godine za osobe sa ovim problemom. Nije lako prevazići strahove, koji često mogu biti iscrpljujući. Probajte da poštujete tuđe potrebe i da podržite vaše prijatelje ili partnere da krenu ka promeni i izbore se ograničenjima koja su sami sebi postavili.

Anđelija Simić, MA
Stekla diplomu naprednog nivoa obuke iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije, Albert Ellis Institute, New York. Zavrsila kurs za tretman graničnog poremećaja ličnosti Dialectical Behavior Therapy (DBT) pod vođstvom Sage de Beixedon Breslin, Ph.D. na Zur Institutu dobrenog od strane APA (Americke psiholoske asocijacije). Vodi blog: https://andjelijasimic.wordpress.com/

Pročitajte još:

Novogodišnji bluz ili zašto smo depresivni oko praznika
Anksioznost kao egzistencijalno stanje
Panični napad – kad srce zalupa iz čista mira