Novogodišnje odluke i kako ih ostvariti?

Ovih dana na trgovima u većini gradova sve sija i šljašti polako nas pripremajući i unoseći nam duh praznika i praznične radosti. Te dane praznika kojima se pripisuje magična moć, mnogi će iskoristiti za donošenje nekih novih odluka u skladu sa kojima bi sve od Nove godine trebalo očekivano da bude drugačije, bolje i lepše.

Nekolicina onih koji imaju sklonost ka preispitivanju vlastitih postupaka i svodjenju računa na kraju nekog perioda, sagledaće svoja prethodna postignuća i u skladu sa njima doneti neke nove odluke. Oni će verovatno većim delom biti oslobodjeni magijskog mišljenja po kome sve „od sada mora krenuti uzlaznom putanjom“.

Ono što je ključno u oba pomenuta slučaja je to da bilo koju odluku da donosite važno je da vaša očekivanja budu u skladu sa realnošću, tj sa vašim realnim sposobnostima. Postoji mogućnost da podstaknuti nezadovoljstvom prethodnih zdravstvenih, porodičnih ili poslovnih ostvarenja posegnete za pravljenjem megalomanskog i nerealističnog plana čiji će verovatni ishod biti uznemirenost, nezadovoljstvo, tuga ili depresija izazvane nemogućnosti za ostvarenje istog.

Uznemirenost i nezadovoljstvo koje će se javiti u ovom slučaju su zdrave neprijatne emocije koje usled nemogućnosti za ostvarenje planiranog, motivišu osobu da nešto preduzme kako bi to promenila ili je navode da prihvati realnost. Aktivnim učešćem u ostvarivanju vlastitiog plana osoba kao krajnji ishod oseća zadovoljstvo i radost.

Međutim, očekivanjem i ne preduzimanjem bilo kakve akcije, velike su šanse da se pomenuti plan ne ostvari, pa će osoba možda smatrati da nije dobila ono što misli da je morala dobiti ili što misli da joj prirada, iako nije uložila nikakav napor u ostvarenju postavljenog cilja. Problem sa ovakvim stavom je taj što se ne pravi razlika između želje i potrebe, odnosno onoga što bi voleli da imamo i onoga što je apsolutna nužnost u životu svakog čoveka. Kada većinu stvari postavljamo kao apsolutnu nužnost koja mora da se realizuje, negativan ishod svake situacije pobudjuje veoma neprijatne emocije. Ako ipak ostavimo i mogućnost da se ne dogodi ono što zahtevamo od sebe, ljudi i života, situacija je povoljnija i neprijatne emocije su manje intenzivne.

Kako biste izbegli da praznične dane provedete uz neprijatne emocije svoje vreme organizujte tako da ono bude ispunjeno prijatnim aktivnostima u kojjima zaista uživate. Možete vreme provoditi sa porodicom i prijateljima, šetati, otići na zabave, žurke ili otputovati negde. Ukoliko ipak spadate u grupu koja ovo praznično vreme pre provodi sama uz dobru knjigu ili film, nemojte misliti da to nije u redu jer niste organizovali “savršen” praznični provod. Sve ono što osobu čini srećnom, zadovoljnom obavljajući aktivnosti u kojima uživa je poželjno i dobrodošlo, te tako posvetite ovo vreme sebi i uživajte u predstojećim praznicima. Srećni nam svima bili!

Jelena Dragičević Berat, MA
Master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Rešenje problema uz pomoć psihoterapije
Socijalna anksioznost u vreme praznika