Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti

Težnja ka savršenom životu je sveopšte prisutna i nekako se svi trude i dovijaju ne bi li ostvarili taj san, uz obavezno prisutno uverenje da će ta jednom postignuta savršena ravnoteža u njihovom životu ostati nepromenjena zauvek. Većina je sklona tom magijskom uverenju koje proističe iz ubeđenja da mu to savršenstvo po automatizmu pripada.

Na prvi pogled sa ovakvim ubeđenjem nije uočljiv nikakav problem, medjutim ukoliko krenemo od one narodne da je svako kovač svoje sreće, zaključićemo da tu nešto definitivno ne štima jer mi po rođenju jesmo svi jednako vredni i vredimo mnogo, ali to kakav ćemo kvalitet života za sebe izabrati, umnogome zavisi od nas samih.

Okolnosti u našem životu mogu biti nepovoljne, ali naša reakcija na njih je ono što je ključno u krajnjem ishodu. Na to kakva će reakcija biti utiču i emocije koje se javljaju u vezi sa nekim događajem. Emocije su u direktnoj vezi sa mišljenjem u datoj situaciji i ukoliko je ono iskrivljeno, tj. nije u skladu sa realnošću i emocije će biti neprimerene i dodatno će sve komplikovati.

Ovde nije pitanje da li su emocije prijatne ili neprijatne, već da li ih osoba shvata kao signal koji može pomoći da reakcije budu u svrhu ponovnog uspostavljanja narušene ravnoteže. Emocije se najčešće ne shvataju kao znak upozorenja i najčešće su ljudi skloni, posebno kad su neprijatne emocije u pitanju, da iste potisnu uz veru da je tako problem rešen. Ovo kratkoročno gledano može biti rešenje, ali gledano na duže staze, suočavanje sa vlastitim emocijama je najbolje rešenje. Mnogo je istraživanja koja potvrđuju da je potiskivanje emocija u direktnoj vezi sa mnogim teškim kliničkim stanjima. Ta uzročno-posledična veza deluje u oba smera, pa ukoliko npr. jetra dugo prikuplja toksine čovek će biti razdražljiv i besan, ali će i emocije ljutnje i besa moći da dovedu do poremećaja u radu jetre. Pored toga, potisnuta ljutnja i bes mogu biti okidač za glavobolje, vrtoglavice,visok pritisak ili gastritis i čir na želudcu. Briga i teskoba takođe, mogu dovesti do problema sa nadutošću nakon obroka. Hronično zabrinuti ljudi često imaju problem sa zatvorom ili sindromom iritabilnog creva.

Spisak kliničkih stanja uzrokovanih dugoročnim potiskivanjem emocija je dug i možda nije ključno pobrojati sva stanja i tegobe povezane sa potiskivanjem, koliko je važno isto na vreme prepoznati i pronaći rešenje za izlazak iz ove situacije. Neki od pokazatelja potiskivanja mogu biti različita kompulzivna ponašanja, tipa preterano vežbanje, prejedanje, radoholičarstvo, upotreba alkohola, duvana ili psihoaktivnih supstanci… Sva ova ponašanja mogu ukazivati na to da osoba izbegava suočavanje sa nekim aspektom realnosti, potiskuje emocije i izbegava rad na sebi. Na taj način sebi oduzima puno energije što uzrokuje umor, depresiju i mnogobrojne fizičke i psihičke poremećaje.

Činjenice da potisnute emocije mogu uzrokovati bolesti treba biti svestan, prihvatiti svoje emocije i pronaći način kako ih kanalisati. Postoje brojne tehnike koje daju povoljne rezultate. Pisanje dnevnika, razgovor sa psihologom ili različite tehnike disanja neki su od načina suočavanja i prihvatanja vlastitih emocija.

Izbor je samo vaš…

Jelena Dragičević Berat, MA
Master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Da li briga može sprečiti negativan ishod dogadjaja?
Rešenje problema uz pomoć psihoterapije