Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo

Treba li uvek „misliti pozitivno“ ili je bolje biti pripremljen za najgoru moguću varijantu? Horoskopi i proročice…čemu opasnost ako i onako nije tačno? Treba li deci govoriti da su pametna ili je bolje da veruju da i nisu baš…da se ne bi opustila? Psihologija zapravo daje neke od ovih odgovora.

Zamislite sledeći eksperiment. Učitaljica dobija razred dece. Za otprilike polovinu joj je rečeno da nisu baš bistra, dok za drugu polovinu dobija informaciju da su iznadprosečno inteligentna. Ono što ne zna jeste da su istraživači izjednačili ove dve grupe- one se zapravo ne razlikuju u inteligenciji i svi imaju iste sposobnosti. Nakon nekog vremena, učenicima se zadaje test iz matematike. Šta mislite, koji je rezultat? Ne zaboravite- sposobnosti su im jednake. Ipak, grupa za koju je učiteljica verovala da je inteligentnija postiže bolje rezultate! U pedagogiji i menadžmentu se ovo naziva Pigmalion efekat, a odnosi se na fenomen da veća očekivanja od ljudi rezultuju boljom performansom. Ovaj efekat je zapravo oblik nečeg što je već dugo poznato u oblasti socijalne psihologije- samoispunjujućeg proročanstva.

Samoispunjujuće proračanstvo je bilo koje pozitivno ili negativno očekivanje/uverenje koje se ostvaruje samo zato što je takvo uverenje kreirano – ono potvrđuje sebe ostvarujući samog sebe. Na primer, proročica mi je rekla da ću imati uspešan poslovni dan u sredu- stvroila je određeno očekivanje. Kada taj dan dođe, moje aktivnosti će što svesno što nesvesno biti izmenjene (nastupaću samopouzdanije, lakše izneti nove ideje, osećati više energije i možda uraditi više nego obično). Na kraju, sreda će zaista biti uspešniji dan, ali samo zbog toga što su je moje aktivnosti (pod uticajem uverenja koje sam kreirala) izmenile. Opasnija varijanta su negativna predviđanja- horoskop je rekao da treba da izbegavam vožnju naredna tri dana. Iako mislim da ne verujem horoskopima, nesvesno kreirano uverenje će dovesti do toga da vozim napetije, pravim nagle pokrete, plašljivije gledam sve oko sebe. Takvim ponašanjem povećavam verovatnoću da ću izazvati udes- ne zato što horoskop nešto predviđa, već upravo zato što mi je usadio takvo uverenje.

Samoispunjujuće proročanstvo je koncept koji je opisao sociolog Robert Merton u svojoj knjizi Social Theory and Social Structure objavljenoj 1949. godine. On ga objašnjava kao predviđanje koje je zapravo pogrešno na početku, ali ga osoba/e svojom svesnom ili nesvesnom aktivnošću učine tačnim.

Socijalne interakcije. Znate li one osobe koje tvrde da jako dobru mogu da procene ljude? Na prvi pogled procene ko je dobar a ko ne i to predviđanje nikad ne omane. Jedno od objašnjenja je upravo samoispunjujuće proračanstvo – ako verujemo da je neko dobar (npr. učini nam se takvim na prvi pogled), ponašaćemo se prijatnije, prijateljskije i saradljivije nego ako nekog procenimo kao lošu osobu. To naše prijateljsko ponašanje će izazvati prijateljsku povratnu informaciju druge strane i uveriti nas da smo dobro procenili na početku. A zapravo smo sami izazvali da ta osoba „bude dobra“.

Stereotipi. Verujući da su pripadnici određene grupe (nacionalne, etničke, verske ili druge zajednice) npr. „agresivni u svom nastupu“ mi ćemo u interackciji sa njima biti glasniji, rigidniji, agresivniji nego inače, čime ćemo izazvati sličan njihov odgovor. Ne zato što je bilo koja grupa agresivnija, već zato što smo se drugačije ponašali prema njima zbog svojih uverenja i sami izazvali ponašanje koje smo „predvideli“.

Slika o sebi. Da li ste bili „bistro dete“ ili ono koje ipak mora više da se trudi? Ono što nam drugi govore o nama (posebno roditelji, učitelji i druge važne figure) se vremenom može snažno internalizovati povratno nam  kreirajući sliku o nama samima. U skladu sa njom počinjemo da se ponašamo i gradimo očekivanja. Mnogi završe potvrđujući tu sliku, ne zato što je inicijalno bila tačna, već zato što su nas uverili da je tačna. Ponašajući se u skladu sa tim, samo smo proizveli efekat.

Vaspitanje dece. „Devojčice su loši matematičari“. Istraživanja su pokazala da u razredima u kojima profesori matematike veruju da je ovo tačno, učenice zaista postižu lošije rezultate iz matematike (iako imaju jednake sposobnosti kao i učenice iz drugih odeljenja). Pigmalion-efekat pomenut na početku teksta je odavno znan fenomen u prosveti i stoga je važno da vodimo računa da kod dece ne stvaramo takvu vrstu ograničavajućih uverenja.„Ti si jedan bezobraznik“ – dete koje ovo sluša celog života počinje da gradi identitet i ponaša se u skladu sa ovom porukom. Mislimo o tome koje poruke šaljemo deci i mladima.

Šta se na osnovu ovoga može zaključiti?

• Verujući i ponašajući se u skladu sa uverenjem da je većina ljudi dobra i bez zlih namera, veća je verovatnoća da ćemo od njih takvo ponašanje i dobiti. Bez obzira na „objektivno“ stanje.
• Ako baš želimo preporuke proročica, horoskopa i sličnih tumača sudbine, najbolje da ih neko drugi pročita i saopšti nam samo pozitivna predviđanja – možda se i ostvare. S druge strane, negativna predviđanja mogu objektivno biti jako opasna (jer mogu pokrenuti proces njihovog samoostvarenja koja ćemo zapravo sami izazvati).
• Budimo jako oprezni kada prihvatamo društvene stereotipe – čak i ako nam se čini da dobro predviđaju neke stvari, ne zaboravimo da ih u velikoj meri sami izazivamo i potvrđujemo.
• Osmislimo poruke koje šaljemo drugima, posebno deci. Ako verujemo da su pametna, sposobna i lepa, sva je prilika da će to i biti. To, naravno, ne znači da ćemo hvaliti sve i diviti se svemu što drugi rade. Odnosi se samo na globalna očekivanja koja imamo od njih. Verujmo i učimo druge da su sposobni za gotovo sve što požele.
• Ako verujete da ćete imati loš dan, verovatno i hoćete. Nije da ste vidoviti, ali možda ipak treba opreznije da vozite.
• Iako niste mogli da birate kao dete, sada možete. Okružite se ljudima koji veruju da ste sposobni i da možete. Vremenom će uveriti i vas i biće pokrenut magičan proces ispunjavanja tih očekivanja.

Pročitajte još:

Feliks Baumgartner o odustajanju i suočavanju sa izazovima
Da li je psihološki pritisak uvek loš?