Pornografija i seks

Popularan je stav među mladima da je pornografija sastavni deo seksualnog života ali ne govori se dovoljno o razlici između seksa i pornografije.

Seks zahteva odnos sa drugom osobom, fizičku i psihičku povezanost. Tokom seksa osoba dobija povratnu informaciju da partneru nešto prija ili ne prija, da nastavi ili stane ili da bi volela intenzivniji odnos. Jednostavnije rečeno, seks podrazumeva interakciju i obostranu pažnju koja se ne svodi samo na koitus već i na predigru, zavođenje i iščekivanje. Sa druge strane, pornografija nudi samoću, voajerizam, konstantno traženje novih izvora stimulacije, više sadržaja, šok i iznenađenje.

Seks je kao i masturbacija, prirodna i zdrava potreba čoveka ali pornografija nije seks. Zavisnici od pornografije nisu zavisnici od seksa, kao što zavisnici od kompjuterskih igrica nisu zavisnici od pantomime ili žmurki. Pornografiji nije u interesu da makar i na kameri zabeleži ono što stvaran seksualan čin donosi. Ono što korisnici pornografije vide je samo penetracija, dok susret i spajanje dve različite ličnosti u celosti izostaje.

Masturbiranje uz pomoć pornografskih sadržaja uslovljeno je Kulidžovim efektom. On podrazumeva da muškarci i žene pokazuju visoku seksualnu želju za osobom koja je za njih nova. Proces navikavanja na stalnog seksualnog partnera dovodi do smanjenja seksualnog uzbuđenja, dok se on povećava sa novim partnerom. Ukoliko osoba dozvoli da je jedna stvar više puta zadovolji dolazi do procesa habituacije(navikavanja) gde se javlja prirodna potreba za nečim novim i do sada nepoznatim kako bi se doživelo neproživljeno. U skladu sa tim, svaka nova scena na ekranu je prilika da se doživi novo iskustvo gde se količina izazova i znatiželje povećava, stvara se adrenalin i na kraju potreba zadovoljava. Čini se da je virtualni svet idealan prostor za zadovoljenje svih seksualnih potreba, međutim pornografija ne pruža osećaj pripadanja i vrednosti koji osoba dobija realnim intimnim kontaktom. Seks je susret dva bića dok je pornografija susret realnog i virtualnog. Nakon masturbiranja uz pomoć pornografskog sadržaja osoba ostaje sama i lišena intimnosti koju stvaran seksualni čin pruža. Na ovaj način osoba bez interakcije dolazi do zadovoljenja seksualne potrebe, polako učeći da je seks sam po sebi cilj a ne umetnost kontakta sa drugim.

Sa druge strane, masturbacija uz pomoć seksualnih fantazija pomaže da se spoznaju sopstvene seksualne potrebe i želje koje su autentične. Seksualna fantazija koja služi kao sredstvo za masturbaciju omogućava povezivanje sa samim sobom dok pornografija nameće sadržaje koji nisu autentični i ne predstavljaju stvarne potrebe. Bezbroj pornografskih sajtova nudi brzo zadovoljstvo gde korisnik ima mogućnost da vidi više golotinje za 2 minuta nego svi njegovi preci zajedno. „Šta izabrati? Da li je ovaj video prikladan? Hajde da potražim još nešto možda će biti bolje.“ I tako u nedogled. Prilikom stvarnog seksualnog čina mozak zavisniku od pornografije govori : „Da, ali ovaj partner ispred mene nije ono što ja volim i na šta sam navikao. Nemam potrebu da budem aktivan i da probudim druge organe zadužene za seks.“ Nakon prihvatanja da osoba nema toliko izbora kao što ima na internetu on zamišlja treću ili četvrtu osobu kako bi njegov seksualni performans bio bolji. Iako je fantaziranje tokom seksa prirodno, neophodno je osvestiti da ono onemogućava da se osoba preda trenutku i da zaista postoji u odnosu sa drugim, kao i da se posveti autentičnim sopstvenim, ali i partnerovim potrebama.

Neprestano uzbuđenje i iščekivanje nepredvidive situacije, adrenalin i bezbroj opcija na internetu je ono što pornografiju čini tako adiktivnom. Digitalni svet seksa omogućava da dobijemo prvu generaciju mladih koji uče da masturbiraju levom rukom. Ostaje neophodno podsećanje da kao što je važno čime hranimo naše telo, takođe je važno čime hranimo naše želje i dušu.

Stojan Mišić, diplomirani oligofrenolog(defektolog) i psihoterapeut pod supervizijom. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa adolescentima i odraslim osobama. Smatra da svaka osoba dolazi na terapiju sa jedinstvenom životnom pričom i da je uloga terapeuta da podstakne i podrži osobu u potrazi za srećom i blagostanjem.

Pročitajte još:

Zavisnost od Interneta i mozak
Priroda promiskuiteta
Preuranjena ejakulacija – lečenje i priroda problema