(Ne)komunikacija u ljubavi
Bitka polova nikada ne popušta. Dokaz za ovakvo stanje jeste sve veći broj ljudi koji se obraćaju psihoterapeutu zbog partnerskih problema. Parovi često dolaze na terapiju zato što dugo žive u bolu, niti mogu da se zbliže niti da se rastave.
Izvor: “Love” by Alexandr Milov; Wayne Stadler; Flickr
Ova bitka se veoma spretno prerušava u nežnost i brigu koja govori – „Sve što radim u vezi, radim za naše dobro.“ Postavlja se pitanje, ko zapravo ima pravo i moć da odlučuje šta je ono što je najbolje za vezu? Iza ove naizgled jednostavne konstatacije krije se lepeza unutrašnjih konflikta, očekivanja, strahova kao i borbe za moć.
Uzmimo na primer jedan prosečan mladi par koji je nakon napornih radnih dana odlučio da se jednog petka opusti u romantičnoj atmosferi uz večeru i flašu vina. Jedan partner će preuzeti odgovornost i doći ranije kući, obezbediti sve neophodno i sačekati drugog kako bi uživali. Nazvaćemo ovog partnera Milica. Večera koja je dogovorena za 19h iznenada biva pomerena za 20h jer se drugi partner, nazovimo ga Ivan, zadržao na poslu. Kada se Ivan, zbog gužve u saobraćaju, pojavljuje u stanu u 21h, večera je, baš kao i Milica koja čeka, hladna i nezainteresovana. Pošto ne žele da upropaste sebi veče zbog posla, Milica i Ivan odlučuju da ipak provedu vreme zajedno. Tokom večere, Ivan iznenada dobija poslovni poziv i nekoliko minuta provodi razgovarajući na telefonu. Milica ga nervozno čeka, postavljajući sebi pitanje – gde je sada on, na poslu ili sa mnom? Nakon toga, ona obasipa Ivana time kako je povređena, kako se ovo ne dešava prvi put i da ovakvo ponašanje nije samo u ovim situacijama. On se brani sopstvenom istinom – da nije mogao da se izvuče iz poslovne zamke.
Ovaj način funkcionisanja je čest u partnerskim odnosima i karakteriše se ambivalentnošću i strahom. U navedenom primeru, Ivan koji dolazi sa posla se trudi da ostavi sve opcije otvorene (i posao i intimnost sa Milicom) kako bi imao mogućnost izbora. Na taj način on šalje poruku – malo sam sa tobom, malo na poslu, ali nikada samo sa tobom. Kako je ovo povređujuće za Milicu, njen strah od toga da će biti napuštena je sve jači i vrši pritisak na Ivana da se odluči. Tada se kod Ivana javlja strah da će izgubiti deo sebe u Miličinim potrebama i onda se još više povlači u nameri da se zaštiti.
Ovakve taktike dovode partnere do stanja koji se žargonski naziva „Ko koga ovde zeza?“ Na žalost, oba partnera su uključena u ovo i ne postoji samo jedan“ krivac.“
Ivanov izbor da ne bude prisutan samo na jednom mestu govori – „Ja ne mogu da budem samo sa tobom, jer ako sam samo sa tobom onda poslovni identitet ne postoji. Ukoliko nisam makar malo na poslu, to znači da je moja sudbina usmerena samo na tebe. To je za mene preplavljujuće i plašim se da ne izgubim jedan deo sebe“. Miličini postupci forsiranja bliskosti govore: „Ti si neodlučan i ja osećam strah da ću biti napuštena. Prići ću bliže i vršiću pritisak da budemo intimniji kako bismo bili zajedno.“ Paradoks ovih situacija je taj što oba partnera, u nameri da sačuvaju vezu, rade stvari koje drugi partner ne želi. Svojim postupkom samozaštite, Ivan ostavlja Milicu da čeka, preuzimajući na taj način poziciju moćnog. Sa druge strane, Milica koja se oseća kao paralizovana žrtva, u nameri da posegne za moći nad situacijom, optužuje i vodi razgovore iz „srca“ kako bi se Ivan osetio kao zarobljeni krivac. Ukoliko ta taktika uspe, onda Milica preuzima poziciju onog koji ima moć.
Ono što obično vidimo u vezama koje su obasute ovakvim vidom skrivene agresije je dvoje ljudi koji su prezauzeti stalnim napadima na autonomiju i bezbednost partnera. Kako niko nije spreman da odustane, partneri imaju potrebu da kontrolišu vezu tako što će preuzeti moć i igrati po svojim pravilima igre, i sve to – u ime ljubavi.
Pročitajte još:
Pornografija i seks
Brak – muški ugao
Zašto ostajemo u vezama koje ne vode nikuda
Vrste ljubavnih veza
Kada veza nije funkcionalna?
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.