Moć odluke i strategija podsvesnog

Kako doneti odluku i izbeći kajanje

Donošenje odluka je ona tačka u kojoj određujemo u kom pravcu će se odvijati naš život. Prirodno, smisao odluke je želja da postignemo određeni cilj i tada dolaze do izražaja problemi koji se odnose na doživljaj kontrole i preuzimanja odgovornosti. Postojanje više alternativa i sloboda izbora imaju svoju cenu. Ona se ogleda u većoj verovatnoći da ćemo se nakon izbora kajati. Međutim, strah od nepoznatog i ostajanje u zoni komfora dovodi do propuštanja da prihvatimo ono što nazivamo „životna prilika“. Istraživanja pokazuju da se 75% ljudi kaje zbog nečega što nisu uradi. Izgleda da je lakše nositi se sa poznatim negativnim posledicama učinjenog, nego sa potencijalnim pozitivnim mogućnostima neučinjenog.

Doživljaj samopouzdanja, tj. doživljaj da smo u stanju da se izborimo sa životnim izazovima, donesemo ispravnu odluku i prihvatimo mogućnost da napravimo grešku, jedan je od bitnih okosnica emocionalne stabilnosti. Naime, osobe koje imaju doživljaj kontrole nad sopstvenim životom uopšteno su uspešnije i fizički zdravije u odnosu na osobe koje nemaju doživljaj da upravljaju svojim životom i „svojom sudbinom“.

Kada govorimo o donošenju odluka pojavlju se dva aspekta problema. Prvi se ogleda u prevazilaženju konfliktne tendencije različitih motiva, a drugi se odnosi na postavljanje važnog cilja i održavanje motivacije za njegovo dostizanje uprkos preprekama.

Ljudi u konfliktu imaju nedoumicu da se odluče i izaberu jednu od mogućih privlačnih opcija: koji auto da kupe, npr? Ili manje od dva zla: da li da ostanu na iscrpljujućem poslu ili da daju otkaz? Kako da se postave u odnosu na osobu ili situaciju prema kojoj imaju suprostavljena osećanja. Primeri su neodlučnost da li da prihvate ponuđeni posao uprkos teškim uslovima rada, ili da zasnuju brak sa trenutnim partnerom, mada nisu sigurni u sopstvena osećanja. Svaka od ovih neodoumica može biti veoma jaka, a osoba će u zavisnosti od sklopa ličnosti i sistema uverenja da manje ili više trpi neprijatnost i preduzima ili odustaje od akcije.

Strategije za donošenje odluka

Posmatrajući sebe iz ugla donetih odluka možemo reći da smo mi na više načina rezultat svih odluka koje smo do sada doneli. Šta je korisno znati da bi smo verovatnoću da ćemo se pokajati zbog donete odluke, sveli na minimum?

• Zapišite razloge za i protiv nekog postupka. Na taj način će vam alternative biti jasnije
• Razmislite na koga će sve uticati vaša odluka. Uključite i druge osobe u proces, pogotovu ako će vaša odluka uticati na njihove živote.
• Pre prikupljanja podataka, odredite i alternativne pravce akcije. Ljudi često nisu svesni koje su sve mogućnosti u igri, pa psihološki preuveličavaju značaj i težinu dileme koja ih pritiska.
• Procenite rizik pre primene odabrane alternative. Razmislite o tome šta sve može da krene naopako, a šta vi možete preduzeti da biste taj rizik sveli na minimum, a teškoću prevazišli.
• Izvedite mentalnu probu – zamislite kakvi će biti ishodi donete odluke. U zavisnosti od toga da li tažite puno ili se zadovoljavate malim, efekti ostvarenih ciljeva mogu biti donekle drugačiji. Osobe maksimalističkih zahteva možda postižu više, ali su više skloni kajanju tj. razmišljanju o opcijama koje su propustili, zatim zabrinutosti, pesimizmu i depresiji.
• Napravite plan akcije – konkretizujte donetu odluku obzirom na vremenske rokove. Odredite male nagrade koje će vas motivisati da istrajete. Zapišite.
• Pošto donesete odluku posvetite se planu akcije i zaboravite na šta-ako?

Ali, da li je ovo dovoljno. Ne zaboravimo ljudi nisu samo racionalna bića. Čak i u slučajevima kada ispoštujemo sva pravila odlučivanja, nije isključeno da ćemo se kajati i preispitivati donetu odluku. Komplikovani smo i na naše postupke utiče niz faktora. Između ostalog i to kako se trenutno osećamo, kako sebe doživljavamo i kako nas drugi vide. Osim toga, kajanje je zdrava emocija jer nam omogućava da uočimo, prihvatimo i popravimo probleme koji nam se neminovno događaju tokom života.

Istraživanja i domišljati eksperimenti Dijksterhuisa i Van Oldena osvetlili su još jednu stranu složenog problema odlučivanja. Naime, način donošenja odluka ispitanika koji su koristili podsvesne strategije u značajnoj meri je doveo do redukovanja kajanja. Kada se ljudi nalaze u situaciji odlučivanja, ako nakon izloženih opcija dobiju zadatak da rešavaju anagrame npr. ili da se bave nekom drugom napornom mentalnom aktivnošću, u stanju su da donesu bolje odluke u odnosu na one osobe koje su odlučivale  razmatranjem razloga za i protiv. Ovaj efekat istraživači su objasnili „Teorijom podsvesnog razmišljanja“, koja ističe da se naša podsvest mnogo bolje snalazi kada su u pitanju kompleksne odluke.  Naš um je ograničenih sposobnosti da barata sa mnoštvom podataka u isto vreme i u stanju je da previdi širu sliku problema sa kojim se suočavamo. Kako navesti podsvest da se bavi problemom donošenja odluka? Prvo se upoznamo elementima koji su neophodni za donošenje odluke, zatim angažujemo pažnju napornom mentalnom aktivnošću kao što je rešavanje anagrama, a podsvesti dozvolimo da radi za nas.

Pročitajte još:

Zamke prokrastinacije
Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo