Održana tribina “Institucija i sloboda”

Tribina “Institucija i sloboda”: prevazilaženje politike i prakse nasilja u psihijatriji održana je 18. i 19. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Okrugli stolovi, iskustva naših i stručnjaka iz Italije, ali i aktivno uključivanje učesnika od kojih su mnogi i sami preživeli brojna traumatična iskustva nasilnih  psihijatrijskih tretmana je doprineo emotivnom i aktivističkom duhu čitavog događaja.

U okviru tribine je prikazan film “Bio jednom grad ludaka” sniman po istinitim događajima, govori o istoriji transformacije klasične nasilne institucije psihijatrije u procesu deinstitucionalizacije psihijatrijske moći i iskustvima ukidanja psihijatrijskih bolnica u Italiji. U filmu je na autentičan, emotivan i veoma intenzivan način prikazano iskustvo Franka Bazalje i ekipe uključene u transformaciju psihijatrijske bolnice (u Goriciji od 1961 i Trstu od 1971) od mesta totalne kontrole do mesta izbora i veselja, ali i brojnih prepreka i izazova sa kojima su se entuzijastično nastrojeni stručnjaci sretali na putu društvenih promena.

Glavna poruka tribine, da sloboda leči, ali i poruka o važnosti osvešćivanja i problematizovanja odnosa moći u društvu (i psihjiatriji gde je u prošlosti naročito bila zloupotrebljavana) je sistematično prenošena kako kroz izlaganja govornika i govornica tako i kroz moderaciju Lepe Mlađenović koja je, odstupajući od uobičajenih obrazaca, naročito ohrabrila učesnike da se aktivno uključuju, govore o svojim utiscima i iskustvima dajući im prioritet u redosledu izlaganja.

Smeštena u specifičan prostor – CZKD, koji sa svojom istorijom podrške antiratnom pokretu, nosi jaku simboliku i istrajava u akcijama davanja glasa marginalizovanim grupama, ova tribina je bila sjajan primer i snažan podsticaj reformi psihjatrije kako na lokalnom tako i na globalnom planu. Dijalog, izmenjena uloga profesionalaca, uključivanje udruženja korisnika psihijatrijskih usluga i svih zainteresovanih pojedinaca, pojedinki, institucija i nevladinog sektora su temelj iz koga koncepti “bolesti” i “opasnosti po društvo” ustupaju mesto razumavenju “egzistencijalne patnje”.

Na tribini su, između ostalih, govorili: Peppe del Acqua, demokratski psihijatar, bivši direktor Mreže centara za mentalno zdravlje u Trstu, koji je insistirao na tome da psihijatrijske bolnice moraju da se zatvore jer se “u njima ne leči, nego kontroliše”. Umesto velikih institucija treba da raditi na osnivanju centara za mentalno zdralvje koji će raditi 24h i biti odgovorni za sve kojima je potrebna pomoć.  Maria Grazia Cogliati isto demorkatska psihijatarka, bivša direktorka Centra za Mentalno zdravlje u Trstu, je govorila o tri dimenzije ljudskih bića koje su u instituciji psihijatrije ukinute: građanska prava, pravo da bude subjekt svog života -a ne objekt svoje dijagnoze i pravo da se bude individua različita od svih drugih.  Milena Jerotijevic, psihološkinja iz Mreže sa inkluziju je govorila o tome kako škole pre svega moraju da obezbede da deca dobiju samopouzdanje i socijalnu mrežu, da bi uopšte imali uslova da uče i zalagala se da svako dete mora da može da ide u školu sa svom drugom decom bez obzira koliko je mentalno ili emotivno različito ili bolesno. Mira Petrović, psihijatarka, Zamenica direktora specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, sektor Padinska Skela, govorila je o institucionalnim preprekama u svom radu svaki put kada bi dala slobodu pacijentima te koliko je Ministarstvo zdravlja konzervativno kada su u pitanju psihijatrijske ustanove. Dragan Jugović aktivista Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica „Duša“ izneo je na sjajan način svoje iskustvo u psihijatriji između ostalog protestom zbog vezivanja iz navodno “preventivnih razloga” samo zato što je krupan i visok  te izostanka  pažnje i slušanja pri čemu se celokupan tretman svodi na dodljivanje kreveta i lekova. Ljiljana Palibrk istraživačica Helsinškog odbora je rekla da je stanje u totalnim institucijama za odrasle i decu u Srbiji nepodnošljivo.  Vladimir Jović  psihijatar iz IAN-a je rekao da u Srbiji ima 3000 kreveta u psihijatrijskim bolnicama zatvorenog tipa, kao i da on već deset godina radi na pokušajima deinstitucionalizacije, a da se svaki pokušaj prekida zbog nedostatka političke volje i nikakve podrške od strane vlasti.

Tribina je završena zaključkom većine učesnika da totalitarne psihijatrijske ustanove – ludnice treba ukinuti i zameniti mrežom centara za mentalno zdravlje u zajednici. S obzirom na sjajne rezultate sa kojima postoje dugogodišnja iskustva iz drugih zemalja, ovo može biti koristan vodič za reformu psihijatrijskih ustanova na kojoj počinje da se radi i u našoj zemlji.