Može li psihoterapija da promeni mozak?

Kada su otkriveni lekovi kojima se moglo pomoći ljudima sa psihičkim teškoćama (aknsiolitici, antidepresivi) izgledalo je da će konačno biti otkriveni izvesni fiziološki uzroci naših tegoba. Međutim, u mnogim slučajevima lekovi nisu bili dovoljni, a znalo se da psihoterapija radi vrlo efikasno i bez njih.

Tek skoro, sa razvojem tehnologije koja je omogućila precizniji uvid u procese koji se odvijaju unutar ljudskog mozga, došlo se do otkrića da psihoterapija („lečenje razgovorom“) takođe dovodi do promena na nivou fiziološkog funkcionisanja mozga.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da su istraživanja ustanovila da su efekti koje lekovi imaju na mozak, vrlo slični onima koje ima psihoterapija kada se koristi sama. Tako je, na primer, u studiji koju je vodio Jakob Koch (Christian-Albrechts University, Nemačka) ustanovljeno da su efekti psihoterapije sa depresivnim klijentima povezani sa moždanim promenama na ćelijskom nivou jer doprinose stvaranju proteina koji učestvuje u izgradnji novih neuralnih veza.

Druga istraživanja su ustanovila da se kod pacijenata sa određenim poremećajima mogu ustanoviti slični efekti u funkcionisanju mozga nakon medikamentne terapije i psihoterapije- primenje same. Na primer, i jedna i druga su kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja dovodile do smanjenog metabolizma u delu mozga koji se naziva nukelus kaudatus (sa desne strane), kao i smanjene aktivnosti limbičke oblasti kod tretiranja fobija.

Zanimljivo je da dok su efekti kod tretiranja opsesivno-kompulsivnog poremećaja istovetni i kada su u pitanju medikamenti i kada je u pitanju primena psihoterapije, efekti kod tretiranja depresije se razlikuju (jedni dovode do smanjenja, a drugi do povećanja metabolizma u prefrontalnom korteksu). Poslednji nalaz sugeriše potencijalni značaj integrativnog tretiranja depresije (kombinacijom lekova i psihoterapije).

Posmatranje funkcionisanja ljudskog mozga je povezano sa mnogim teškoćama, ali tehnologija koja to omogućava se danas razvija neverovatnom brzinom. Možemo se radovati što ćemo biti svedoci otkrića o kojima su pioniri na ovom polju, kao što je bio Frojd, mogli samo da sanjaju. Ali i nešto vrednije od toga- konačno možemo potvrditi da naučni i tehnološki razvoj nisu „neprijatelji“. Sada nam upravo oni pomažu da još bolje razumemo ono što smo oduvek znali- da psihoterapija zaista „radi“.

Pročitajte još:

Mozak srećnih ljudi drugačije radi
Zlostavljanje menja dečiji mozak
Zavisnost od Interneta i mozak
Digitalni mozak uspešno implantiran pacovu

­­­­­____________________________________

Linden, D. (2006): How psychotherapy changes the brain – the contribution of functional neuroimaging, Molecular Psychiatry  (11), 528–538. str.

‘Talk Therapy’ Can Alter Brain Activity: http://health.usnews.com/health-news/family-health/brain-and-behavior/articles/2011/02/16/talk-therapy-can-alter-brain-activity-research-shows

Can Therapy Really Change Your Brain?: http://psychcentral.com/blog/archives/2009/11/25/can-therapy-really-change-your-brain/