Saradnja škole i roditelja
„Porodica je bila i ostala prva i najvažnija škola života, u kojoj dete stiče prva znanja veštine i navike. Ona je temeljna a u isto vreme promenjiva društvena grupa. Čak i onda kada su odnosi u porodici loši, ona je i tada veoma moćna i jedna od najsnažnijih vaspitnih sredina“
Porodica i škola su dva različita i odvojena sistema u zajedničkom širem sistemu-okruženju. U svakom sistemu postoji stalna interakcija kao i težnja ka ravnoteži. Veze i odnosi sistema posodice i škole su u današnjem ekonomski i moralno uzdrmanom okruženju oslabljene te ih je potrebno ojačati i unaprediti.. Zbog krupnih promena i teškoća u prilagođavanju, oslabila je saradnja i efikasnost ovih sistema. Kada dete polazi u školu, organizacija svakodnevnog života roditelja i dece se menja, u porodični sistem se uključuje novi, školski, koji ostvaruje svoj uticaj i na dete i na roditelje ali koji trpi i povratni uticaj od porodice. U detetov svet ulaze i školski drugovi, učitelji i dr. Dete počinje da ostvaruje i nove aktivnosti, stiče radne navike i odgovornost. Međutim, postoje razlike u institucionalnom i porodičnom vaspitanju – osim što je dete u različitim pozicijama, u porodici je vaspitanje neprekidno i doživotno, a menja se samo obim i kvalitet interakcija, prisutne su jače i fundamentalnije emocionalne veze i odnosi. Iz toga sledi da su roditelji uticajniji u procesu vaspitanja dece i deluju na njihov razvoj osim kod kuće i na ostalim mestima – razvijanjem osećanja, prenošenjem vrednosti, predstavljanjem uloga i kulturnih obeležja). Važna uloga obrazovno-vaspitnih ustanova leži u edukaciji roditelja za ostvarivanje pravilnog vaspitanja, što ističe potrebu stalnog unapređivanja komunikacije i saradnje. Umesto pojma saradnje sve češće se upotrebljava termin partnerstvo, kojim se naglašava važnost ravnopravne komunikacije, dogovaranja i međusobnog poštovanja. Partnerski odnos je odnos u koji dobrovoljno ulaze nastavnici/vaspitači/stručni saradnici i roditelji iz zajedničkog interesa. To omogućava bolje razumevanje dečijih potreba i uspešnije rešavanje njihovih problema. Kada roditelj oseti da je dobrodošao u školu, da se uvažava njegovo mišljenje kao i da zajedno sa školom učestvuje u detetovom razvoju, tada se brže uključuje u saradnju i aktivnosti.
Uloga psihologa i oblici rada u saradnji sa roditeljima
Istzraživanja pokazuju da sa psihologom u školi sarađuje svaki četvrti roditelj. Najčešći povod za tu saradnju je upis dece u školu, zajednički rad na praćenju i podsticanju dečijeg razvoja u većini slučajeva kada se već javi problem, zajedničko organizovanje manifestacija i prikupljanje anketa, podataka isl.. Kada je u pitanju uloga psihologa roditelji su istakli: važnost pomoći njima samima i nastavnicima u prevazilaženju problema u razvoju dece, preuzimanje uloge koordinatora saradnje roditelja, dece i nastavnika, praćenja obrazovno-vaspitnog rada i aktivnosti dece, pružanje stručne podrške nastavncima i unapređenje njihovog rada. Kao najvažnije je istaknuto građenje prirodnog i nenametljivog odnosa poverenja između prosvetnih radnika i roditelja. Kako bi komunikacija bila uspešna, psiholog treba imati razumevanja za roditelje, brinuti o onome što roditelj kaže, biti dostupan roditeljima, pokazati stručnost u svom radu i pružiti roditeljima mogućnost da se i oni „čuju“. Rad sa roditeljima je dinamičan proces i podrazumeva umetnost razvijanja pozitivnog kontakta sa roditeljima, uvažavanje i poverenje. Svaki oblik rada psihologa ima informativni, dijagnostički i savetodavni zadatak. Koji će oblici rada biti korisniji, zavisi od konkretnih klijenata, problema, uslova rada, mogućnosti ustanove, potreba dece i roditelja. Tradicionalni oblici saradnje psihologa i roditelja su: roditeljski sastanak, kolektivno informisanje, individualni razgovor, grupni razgovor, savetodavni rad. Međutim kroz praksu su se razvili i pokazali korisni i neki novi oblisi saradnje i komunikacije. Savremeni oblici saradnje psihologa i roditelja u školi su: različiti oblici druženja na svečanostima i manifestacijama, psihološke radionice i predavanja za roditelje, tematski panoi i novine za roditelje, upućivanje na literaturu, posete roditeljskom domu, pismeno obraćanje roditeljima, upitnici za roditelje i saradnja putem interneta.
Prepreke u saradnji sa roditeljima
Roditelji zbog svakodnevnih obaveza često nemaju dovoljno vremena da se na adekvatan i kvalitetan način bave svojom decom, te njihovo vaspitanje dobrim delom prepuštaju nastavnicima, dok sa druge strane nastavnici očekuju da u školu dolaze već vaspitana deca којu isključivo treba da obrazuju i nauče ih specifičnim veštinama. Komunikacija se svodi na individualne razgovore i roditeljske sastanke te nisu iskorišćeni svi oblici i mogućnosti saradnje. Istraživanja su pokazala da postoji nezainteresovanost roditelja, nedostatak komunikacijskih veština, nedostatak školskih resursa, nedovoljne kompetencije nastavnika i nedostatak vremena za rad. Takođe bitan uticaj imaju različite vrednosti, stavovi i očekivanja, neuvažavanje uloge roditelja od strane nastavnika kao i nepoverenje od strane roditelja prema nastavnicima i školi. Kada je u pitanju saradnja roditelja i psihologa, ona se odvija uglavnom kada već postoji problem kod deteta а većina roditelja još uvek ima zastarela i tradicionalna uverenja i očekivanja u vezi saradnje sa psihologom. Ovaj rad je otežan i time što ne postoje gotovi „recepti“, svako dete i roditelj su različiti sa svojim karakteristikama a rezultat rada zavisi od konkretnog odnosa.
Kako unaprediti saradnju sa roditeljima
Iz sistemskog okvira proizilazi da je značajno sagledavanje perspektive i uloga svih članova sistema i uvažavanje njihovih različitih pozicija. Za to je potreban drugačiji način mišljenja i drugačiji pristup uključivanju roditelja. Pošto je uloga obrazovno-vaspitnih ustanova ključna u razvijanju partnerskog odnosa sa roditeljima, potrebno je da pitanje saradnje sa roditeljima bude deo školskog programa, da direktori imaju vodeću ulogu u izgradnji kulture prihvatanja te da se kroz profesionalno usavršavanje nastavnika razvija svest o vrednosti i načinima saradnje sa roditeljima. Takođe je važna edukacija i osnaživanje roditelja o uspešnoj komunikaciji kako sa školom tako i sa decom. U svim ovim zadacima značajnu podršku može pružiti psiholog svojim kompetencijama i iskustvom. Psiholog u školi treba pokazati angažovanost oko pokretanja saradnje, isticati važnost roditelja u školovanju i vaspitanju njihove dece i informisati roditelje o mogućnostima i načinima saradnje.
Efekti uspešne saradnje sa roditeljima
Saradnjom škole i roditelja se usaglašavaju njihove vaspitne mere, povećava se zadovoljstvo, motivacija i samopouzdanje deteta, redovnost pohađanja škole, unapređuje se komunikacija, međuljudski odnosi, ponašanje dece i njihovo učenje. Deca čiji roditelji češće dolaze u školu imaju bolju pažnju, redovnije izrađuju domaće zadatke, pokazuju pozitivnije stavove, manje je nasilnog ponašanja i upotrebe alkohola. Kada su u pitanju koristi za roditelje, postiže se da se oni osećaju sigurnije i osnaženije u području vaspitanja, bolje su informisani, imaju pozitivniju sliku o školi i osećaju da imaju podršku i saveznike u rešavanju konkretnih problema.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.