Kad porasteš kašće ti se samo

Deca vrlo brzo po rođenju postaju zainteresovana za svet oko sebe, a pre svega za sopstveno telo. Pošto su tek stigla na ovaj svet, za njih je sve novo. Imaju kratak predah nakon rođenja pre nego što ih društvo upozna sa osećanjem stida, pa slobodno otkrivaju šta je sve njihovo telo u stanju da uradi. I najčešće su oduševljena otkrićem! A pošto im se telo neprestano menja i raste, broj novih stvari koja su u stanju da urade je svakim danom sve veći.

Kada dete nauči da uhvati svoj palac na nozi, roditelji su oduševljeni! Dete dobija ohrabrenje za svako novo otkriće. A onda otkrije svoj polni organ i odjednom počinje da dobija po ruci. Za dete taj deo tela je isti kao i svi drugi i izaziva istu znatiželju, ali okolina reaguje sasvim drugačije. To je prvi korak u zbunjivanju detetovog Malog Profesora, začetka racionalnog dela njegove ličnosti.

Odrasla osoba može da oseća ogromno samopouzdanje u mnogim aspektima svog života, a da sebe ne vidi kao seksualno privlačnog muškarca/ženu. Samopouzdanje po pitanju sopstvene seksualnosti kao da je odvojeno od naše procene ostatka naše ličnosti. I dok po drugim pitanjima prvobitno osećanje stida prerasta u odraslu emociju osećanja krivice, po ovom pitanju kao da ostajemo zarobljeni u ego stanju Dete. Kada se setimo svojih prvih neprijatnih iskustava u vezi sa seksualnošću (na primer, kada su nas zatekli da se diramo), mi ne reagujemo odraslim emocijama, već osećamo istu intenzivnu emociju stida koju smo i tada osetili. Sećanja na druge neprijatne situacije iz detinjstva, kao što su sitne krađe, nemaju moć da proizvedu isti intenzitet emocije. Kada se setimo neke sitne krađe u zabavištu, koja je, nakon što smo uhvaćeni, tada izazvala veoma intenzivnu emociju stida, sada ćemo verovatno reagovati smehom i empatijom prema tom malom prestupniku kakav smo bili. U svom Negujućem Roditelju imamo dovoljno poruka da se utešimo, a u svom Odraslom dovoljno racionalnog razumevanja situacije i sopstvene odgovornosti. Međutim, kad je u pitanju rani razvoj našeg seksualnog identiteta, okolina kao da čini sve da nas zbuni.

Vaspitanje dece se odvija najvećim delom iz ego stanja Roditelj. Kada smo dovoljno odrasli da imamo decu, naše ego stanje Roditelj je već uveliko prikupilo sve neophodne informacije o tome kako se odgajaju deca. Mi nismo svesno morali ništa da radimo po tom pitanju. Naš mozak je sam prikupljao informacije i donosio zaključke. Niko nije nepripremljen da bude roditelj. Pitanje je samo koliko smo svesni toga što znamo o vaspitanju dece, i koliko nam se to dopada, jer tek kad osvestimo poruke koje imamo u Roditelju, možemo da ih menjamo. Naši roditelji su takođe nasledili sadržaj ego stanja Roditelj od svojih roditelja, uz male promene koje je njihov Odrasli napravio.

Kada dete otkrije svoje genitalije, roditelji su zbunjeni, zabrinuti i osećaju stid. Ako dotle nisu isplanirali svoju reakciju, kada ih situacija “zatekne”, roditelji će reagovati automatski porukama iz svog Roditelja (isto onako kako su njima njihovi roditelji govorili): to nije zdravo, ili čak: oslepećeš, otpašće ti, nećeš moći da imaš decu itd. Na detetova pitanja o seksu roditelji takođe mogu reagovati kontradiktornim i zbunjujućim izjavama: “to ljudi rade kad žele da dobiju bebu”, “objasniću ti kasnije” ili objašnjavaju poređenjem sa nečim iz prirode (na primer pčela i cvet), iako mala deca ne mogu takvo poređenje da shvate. Dete takođe ostaje zbunjeno činjenicom da svaki drugi deo tela ima jedan naziv, dok genitalije imaju niz proizvoljnih naziva koji variraju od porodice do porodice.

Mali Profesor (ego stanje koje predstavlja začetak racionalnog, logičnog razmišljanja kod male dece) ostaje zbunjen ovakvim nedoslednostima. Dete želi da dobije odgovore na pitanja koja ne razume, želi da shvati seksualne aluzije u govoru i značenje dvosmislenih šala. Ono ne postavlja pitanja da bi osramotilo roditelje, već zaista želi odgovor. Kada roditelj izvrdava sa odgovorom, dete ostaje zbunjeno. U svom Malom Profesoru dete uviđa da je postavilo neko nezgodno pitanje i oseća stid, ali ne razume tačno zbog čega.

Nesigurnost po pitanju seksualnosti ostaje dugo prisutna jer odrasli aktivno ometaju Malog Profesora u procesu učenja. Ni roditelji ni škola ne govore deci da je seks izuzetno prijatno iskustvo i nema nikakve veze sa željom da se dobije beba. Kada roditelji kažu deci da su za neko pitanje premala da bi razumela, to je očigledna laž. Istina je da je roditeljima nelagodno da daju objašnjenje. Ali za detetovog Malog Profesora odgovor “Neprijatno mi je da govorim na tu temu” ima mnogo više smisla nego “Kad porasteš kašće ti se samo”.

Pročitajte još:

Koliko naša inteligencija zavisi od životnog scenarija?
Terapijska moć igre
Zlostavljanje menja dečiji mozak