Psihološka otpornost – Dobra strana stresa

Gotovo da nema osobe koja se u svom životu ne susretne sa problemima, bilo da su u pitanju svakodnevni stresovi ili ozbilјne životne traume. Nošenje sa nekima od životnih izazova nije lak zadatak i može da rezultira patnjom, odustajanjem ili teškoćama u pronalaženju rešenja. Jedan od čestih dobronamernih saveta koje u takvim situacijama lјudi dobijaju od svoje okoline, pa čak i od stručnjaka, u sebi sadrži poruku: “izbegavajte stres”. Ovakav savet odražava pretpostavku da će se lјudi u susretu sa životnim teškoćama loše nositi, ili da će ih dugoročna izloženost stresu učiniti podložnim za javlјanje brojnih psiholoških ili telesnih tegoba.

Međutim, brojni su primeri gde osobe uspešno prevazilaze čak i veoma traumatične okolnosti. Osobe koje su odrastale u izuzetno teškim uslovima, ili doživlјavale traumatska iskustva tokom života, mogu funkcionisati veoma dobro i razviti poverenje u sopstvene kapacitete za prilagođavanje različitim okolnostima. Iz ovoga možemo zaklјučiti da lјudi, u manjoj ili većoj meri, imaju potencijal da se uspešno nose sa problemima, čak i kada su ti problemi izuzetno složeni. Ova sposobnost izlaženja na kraj sa problemima i relativno brzog oporavka od stresa se u psihologiji naziva rezilijentnost, odnosno psihološka otpornost. Rezilijentnost podrazumeva veru da smo sposobni da savladamo izazove pred kojima se nalazimo, kao i istrajnost u njihovom rešavanju. Takođe, rezilijentnost možemo razumeti kao sposobnost da se nakon stresnih događaja uspešno oporavimo ili prebolimo značajne gubitke.

Kada govorimo o psihološkoj otpornosti važno je imati na umu da je to sposobnost koja se može razvijati i uvežbavati na razne načine, u skladu sa našim potrebama i osobinama. Npr. pokazalo se da je optimističan stav, kao i poverenje u sebe i druge nešto što doprinosi psihološkoj otpornosti. Neki lјudi su rezilijentni zahvalјujući tome što su skloni da postavlјaju realistične cilјeve i očekivanja. Neki su svoju otpornost razvili tako što su naučili kako da rešavaju probleme, donose odluke i da greškama i preprekama pristupaju kao prema izazovima koji treba rešiti, a ne kao nečemu strašnom što treba izbeći. Takođe, korisnim se pokazuje prihvatanje sebe kao osobe koja ima i vrline i mane, kao i prihvatanje neprijatnih osećanja i događaja kao dela života. Dalјe, važna veština koja doprinosi rezilijentnosti je traženje pomoći ili podrške kada nam je ona potrebna. Ovo obično podrazumeva razgovor sa osobom od poverenja, bilo da je to bliska osoba ili psiholog. Ako nađemo sagovornika koji nas neće osuđivati ili kritikovati, nego će nas saslušati sa pažnjom, možemo dobiti korisne savete, podršku ili uvid u to kako drugi lјudi gledaju na istu stvar, da li su i sami imali slična iskustva itd.

Dakle, postoji rasprostranjena ideja o tome da ćemo se zaštiti ukoliko se budemo klonili stresa. Međutim, izbegavanje svih situacija koje bi mogle biti povod za stres često nije moguće, iz prostog razloga što one čine sastavni deo života. Dodatno, izbegavanjem suočavanja sa stresom uskraćujemo mogućnost sticanja iskustava i veština potrebnih za njegovo prevazilaženje. Ova iskustva nam vremenom pomažu da budućim životnim izazovima prilazimo sa poverenjem u sebe i svoje sposobnosti. Dakle, savet sa početka teksta bi mogao da se preformuliše iz “izbegavajte stres” u “iskoristite stres kao priliku da naučite da se nosite sa teškoćama i razvijate svoju rezilijentnost”.

Pročitajte još:

Šta je pozitivna psihologija?
Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Feliks Baumgartner o odustajanju i suočavanju sa izazovima