Ako se desi da me svi napuste?

Kako se osećate kada pomislite da biste mogli ostati sami, ostavljeni od svih važnih i bliskih osoba u vašem životu? Ovo je malo verovatna situacija i mnogima se verovatno čini da je tako nešto apsolutno nemoguće, ali postoje i oni ljudi koji zaista osećaju ovu vrstu straha.

Strah od napuštanja je jedan od bazičnih strahova. On često ima korene u najranijem detinjstvu. Smrt roditelja ili razvod su stvarni dogadjaji koji pogoduju razvoju ove vrste straha, iako on može biti iniciran i čestom promenom mesta boravka u detinjstvu ili emocionalno distanciranim ponašanjem roditelja prema detetu. Ukoliko osoba odrasta uz roditelje koji npr. zadovoljavaju osnovne potrebe deteta, ali ga nikada ili retko grle i ljube, dete može doneti zaključak da nije vredno i da zbog toga i nema razloga da roditelji ostanu uz njega. Taj dečiji zaključak može biti osnova za razvijanje straha od napuštanja i takvo dete će verovatno brizi da ga važni drugi ne napuste posvetiti čitavo detinjstvo, a kasnije u odraslom dobu će to generalizovati na svaku vrstu odnosa (partnerski, prijateljski, poslovni…).

Do situacije stvarnog napuštanja u ovom slučaju nije došlo iako je strah realan kao da se ono zaista i desilo. Dete, tj odrasla osoba kasnije, zaista oseća da je napuštena i izneverena. Ovakav osećaj često je prisutan i kod osoba koje su odrastale u porodicama gde su svađe između roditelja bile česte ili u onim gde je ponašanje roditelja bilo nepredvidivo i nevezano za pravi povod u ponašanju deteta (npr. isto ponašanje deteta je nekad kažnjavano, a nekad mu se apsolutno nije pridavala pažnja).

Strah da će najvažnija osoba u životu otići i napustiti ga je razumljiv kada je u pitanju dete. On obavezno dovodi do još jačeg vezivanja za osobu čijeg se odlaska plaši. Međutim, kada se on javi kod odrasle osobe, može biti uzrok mnogih disfunkcionalnih odnosa. Ovakve osobe će, na primer, u partnerskim odnosima stalno tražiti potvrdu da ih partner voli i ceni, da je veza stabilna… Sa druge strane će sve vreme tražiti i najmanju potvrdu da to nije istina. Ovakav stav može zaista na kraju i dovesti do onoga čega se osoba pribojavala.

Pored ovoga, odrasla osoba sa učitanom šemom napuštanja može iz nje izvesti zaključak da je sa ljudima najbolje biti na distanci i tako prevenirati bol i tugu izazvanu odlaskom drage osobe. Svi međuljudski odnosi osobe sa ovakvom šemom su najčešće hladni, bez bliskosti i dublje razmene osećanja.

Postoje međutim, i situacije kada osoba u svrhu izbegavanja osećanja napuštenosti, stalno ulazi u nove partnerske ili prijateljske veze, insistirajući na što bržrm razvoju odnosa i održavanju bliskosti kroz sve više vremena koje će provesti zajedno. Najčešće ni ovo neće biti dovoljna potvrda, pa će osoba partnera ili prijatelja sve češće optuživati da je ne ceni i ne voli dovoljno.

Ono što je važno za ljude koji imaju razvijenu šemu napuštanja je da kao odrasli, iako ostavljeni od drugih, mogu preživeti. Odrasli ljudi imaju kapacitet zadovoljenja svojih potreba zbog čega je strah od napuštanja u odraslom dobu neadekvatan i može dovesti do brojnih neprilagođenih ponašanja koja su osnov za osećanje neadekvatnosti, manje vrednosti ili apsolutne nevrednosti. Uz rad na sebi neadekvatne emocionalne šeme mogu se promeniti i osobi omogućiti puni rast i razvoj.

Jelena Dragičević Berat, MA, master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Biti sebi dobar
Da li briga može sprečiti negativan ishod dogadjaja?
Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti
Živeti svoj život