Roditeljske veštine
U našoj javnosti se, na žalost, češće i lakše može doći do informacija o (fizičkom) kažnjavanju dece kao metodi vaspitanja nego o konkretnim primerima o suočavanju sa izazovima roditeljstva koji ne uključuju fizičku kaznu. S druge strane, uopšteni saveti kao što su „razgovarajte sa detetom“ ne pomažu baš puno u konkretnim situacijama.
Stoga vam donosimo nekoliko sjajnih domaćih blogova gde možete pronaći primere konkretnih situacija o tome kako se postaviti i šta se može uraditi: …nastavak.
Vaspitanje izvan nagrada i kazni
Jedna nedavna scena iz vrtića podstakla me je da sednem i napišem ovaj tekst namenjen roditeljima i svim zainteresovanima za pitanja motivacije dece (ali i odraslih)…
Znate i sami da kada odete po dete u vrtić, vaspitačice uvek ukratko ispričaju kako je dete jelo, spavalo i kakilo. Kada sam išla po svog sina, nekoliko puta mi se desilo da čujem kako jedna majka …nastavak.
Devojčicama koje ove jeseni kreću u srednju školu…
Nemoj se previše meriti sa ljudima iz tvoje škole ili razreda. Treba da znaš da su oni u tvom životu samo mala barica u moru ljudi koji tek čekaju da ih upoznaš. Tek nasumično izabrana gomilica tvojih vršnjaka.
Ako tu nema prijatelja za tebe, ako tu niko ne smatra da si sjajna, ako te tu niko ne razume, ako tu niko nije tvoj, to ni slučajno ne znači da takvog nekog nema nigde. …nastavak.
Sajber nasilje – kada za dete ne postoji sigurno mesto
Vršnjačko nasilje je oduvek postojalo. Za generacije rođene osamdesetih godina i ranije ono je podrazumevalo verbalno i fizičko maltretiranje koje se dešavalo u školskom dvorištu, kantini, na putu do škole itd. Za generacije rođene kasnije, vršnjačko nasilje dobija jednu dodatnu, daleko suroviju dimenziju. Za decu koja danas odrastaju nasilje se preselilo na Internet, dobilo novo ime – sajbernasilje, i poprimilo oblike koje mnogi roditelji i učitelji ne vide i ne razumeju.
Izvor: WorldPulse
Deca se koriste društvenim mrežama kako bi zlostavljala drugu decu i to rade na razne načine: …nastavak.
Da li radite domaći vaše dece?
Ponovo je došao septembar. Većina roditelja i dece na pomen ovog meseca ima asocijaciju na školu, školske obaveze, domaće zadatke… Sam početak nove školske godine zaista donosi veće opterećenje dnevnog rasporeda kako deci, tako i roditeljima i svaka porodica pronalazi neki vlastiti mehanizam koji će primeniti kako bi što bolje odgovorila novopostavljenim zadacima.
Većina tih porodičnih mehanizama podrazumeva da roditelji veoma često iz najbolje namere, …nastavak.
Sindrom otuđenja od roditelja – psihološko kidnapovanje
Razvod braka je izrazito stresno iskustvo koje od oba roditelja zahteva prilagođavanje na potpuno nove okolnosti u pogledu njihovog roditeljstva. Neki roditelji uprkos intenzivnim emotivnim reakcijama i sukobima tokom procesa razvoda i posle njega uspevaju da svojoj deci pruže adekvatnu emotivnu razmenu i da ih zaštite od međusobnih supružničkih sukoba. 
Izvor: Crowdwellness.com
Međutim, nažalost, često se dešava da roditelji nemaju takve lične kapacitete i u sukobu i borbi protiv bivšeg supružnika dete se nađe kao oružje za taj rat. Jedan od načina na koji roditelj zloupotrebljava svoj odnos sa detetom, najčešće misleći da čini zapravo dobru stvar, jeste okretanje deteta protiv drugog roditelja.
Sindrom otuđenja od roditelja je prvi put u stručnoj literaturi opisao i definisao psihijatar Ričard A. Gardner. „Radi se o sistematskom nastojanju jednog roditelja da distancira dete od drugog roditelja, angažujući ga u procesu uništavanja afektivnih i porodičnih veza koje su nekad postojale.“ …nastavak.
Kako da uspešno komuniciramo sa decom?
Deca se uče veštini komunikacije od nas i zato bi uvek trebalo pronaći vremena da se razgovara sa njima. Komunikacija je veoma važna da bismo shvatili osobine, mišljenje i osećanja drugih ljudi kao i sebe.
Kada komuniciramo sa decom, često se pitamo da li su oni zaista čuli ono što smo im rekli, a još češće mislimo da ne žele da nas poslušaju. Međutim, veliki deo ovog „nesporazuma“ može biti i posledica načina na koji …nastavak.
Vučiji pogled na svet
Svi znamo da psi veruju ljudima i da ih je lako pridobiti, a da vuk uvek ostaje vuk. Njega je gotovo nemoguće pripitomiti. Naučnici su nedavno došli do jedne vrlo verovatne pretpostavke o poreklu te razlike između ove dve podvrste Canus Lupus, čak i danas genetski skoro identične.
Svi psi su nekad bili vukovi. Te vukove je pripitomio čovek iz kamenog doba i od tada njihov razvoj teče u različitim pravcima. Iako genetski isti, njihova ćud je potpuno različita. Objašnjenje koje naučnici daju je sledeće …nastavak.
Zašto su nam potrebne tužne priče za decu?
Postoji jedna neobična epizoda crtanog filma o Čarliju Braunu koja se bavi temom kancera kod dece („Why, Charlie Brown, Why“). Ta izuzetna epizoda u dvadesetak minuta otvara mnoga pitanja sa kojima se bolesno dete i deca oko njega suočavaju: smrtnost, sumnja u dijagnozu i cenjkanje, ljutnja zbog nepravde, hemioterapija, ruganje detetu zbog gubitka kose, okrivljavanje deteta za njegovu bolest, zavist druge dece zbog pažnje koju bolesno dete dobija, ali i podrška prijatelja, volja za životom i ozdravljenje. Ova epizoda je nastala 1990. godine, kada je medicinska sestra u jednoj američkoj dečijoj bolnici zatražila od Čarlsa Šulca, crtača stripa o Čarliju Braunu, da napravi epizodu o detetu bolesnom od raka, kako bi mogli da je prikazuju bolesnoj deci. Ova epizoda se od tada se prikazuje u bolnicama i osnovnim školama kao način da se deci približi ova tema.
Ne sećam se da sam ni pre ni posle toga u crtanim filmovima videla nešto slično. Dečiji filmovi i knjige koje se bave temom bolesti i smrti su retke. Smrt, kada se i pominje, to je uglavnom nešto što se davno dogodilo, na primer detetovi roditelji su umrli i dete je smešteno u neku porodicu ili sirotište i priča zapravo odatle počinje …nastavak.
Bulimija i seksualna trauma
U svom radu sa devojkama koje pate od nekog oblika poremećaja ishrane primetila sam da se često iza toga krije neka rana trauma. Čak se vrlo retko dešava da devojka ima ozbiljne simptome nekog poremećaja ishrane, sa visokim stepenom destruktivnosti prema sopstvenom telu, a da je imala normalno i zdravo odrastanje.
Važno je istaći da trauma nema nužno za posledicu poremećaj ishrane niti su sve devojke koje pate od nekog oblika poremećaja ishrane preživele traumu. Mediji su mogli biti sasvim dovoljni. Ipak, neka istraživanja (Hastings i Kern, 1994) pokazuju da, konkretno, postoji značajna povezanost između bulimije i prethodno preživljene seksualne traume …nastavak.