Kad porasteš kašće ti se samo
Deca vrlo brzo po rođenju postaju zainteresovana za svet oko sebe, a pre svega za sopstveno telo. Pošto su tek stigla na ovaj svet, za njih je sve novo. Imaju kratak predah nakon rođenja pre nego što ih društvo upozna sa osećanjem stida, pa slobodno otkrivaju šta je sve njihovo telo u stanju da uradi. I najčešće su oduševljena otkrićem! A pošto im se telo neprestano menja i raste, broj novih stvari koja su u stanju da urade je svakim danom sve veći.
Kada dete nauči da uhvati svoj palac na nozi, roditelji su oduševljeni! Dete dobija ohrabrenje za svako novo otkriće. A onda otkrije svoj polni organ i odjednom počinje da dobija po ruci. Za dete taj deo tela je isti kao i svi drugi i izaziva istu znatiželju, ali okolina reaguje sasvim drugačije. To je prvi korak u zbunjivanju detetovog Malog Profesora, začetka racionalnog dela njegove ličnosti …nastavak.
Saradnja škole i roditelja
„Porodica je bila i ostala prva i najvažnija škola života, u kojoj dete stiče prva znanja veštine i navike. Ona je temeljna a u isto vreme promenjiva društvena grupa. Čak i onda kada su odnosi u porodici loši, ona je i tada veoma moćna i jedna od najsnažnijih vaspitnih sredina“
Porodica i škola su dva različita i odvojena sistema u zajedničkom širem sistemu-okruženju. U svakom sistemu postoji stalna interakcija kao i težnja ka ravnoteži. Veze i odnosi sistema posodice i škole su u današnjem ekonomski i moralno uzdrmanom okruženju oslabljene te ih je potrebno ojačati i unaprediti.. Zbog krupnih promena i teškoća u prilagođavanju, oslabila je saradnja i efikasnost ovih sistema. Kada dete polazi u školu, organizacija svakodnevnog života roditelja i dece se menja, u porodični sistem se uključuje novi, školski, koji ostvaruje svoj uticaj i na dete i na roditelje ali koji trpi i povratni uticaj od porodice. U detetov svet ulaze i školski drugovi …nastavak.
Koliko naša inteligencija zavisi od životnog scenarija?
Klod Stajner u svojoj knjizi „Scripts People Live“ ističe da svako dete dok odrasta prolazi osnovni trening sputavanja autonomije. Ovaj trening se primenjuje u porodici, školi i široj društvenoj zajednici. Dečaci i devojčice su različito pogođeni ovim treningom. Devojčice se uče da ne koriste svoj racionalni deo ličnosti (svog Odraslog, O2), dok se dečaci uče da ne koriste svoju intuiciju (Malog profesora, O1). Dakle, deca se vaspitavaju da ne koriste svoja dva prirodno data ego stanja Odrasli (jedno dato odmah na početku, O1, a drugo biološki predodređeno da se razvije malo kasnije, O2). Oba ova ego stanja Odrasli su važna za donošenje pravilnih zaključaka, s tim da je Veliki Odrasli važniji i precizniji kod zaključivanja na osnovu činjenica, a Mali Odrasli radi tačnije od Velikog u situacijama kada nemamo dovoljno preciznih podataka i kada se traži intuicija (potpražno zaključivanje). Tako i muškarci i žene vaspitanjem bivaju oštećeni u domenu zdravog razuma. …nastavak.
Rano agresivno ponašanje – Kako ga prepoznati?
Iako agresivnost već dugi niz godina predstavlja predmet istraživanja, sve do danas nije stvorena jedinstvena definicija tog fenomena. Različiti autori naglašavaju različite aspekte agresivnosti, pa su definicije agresivnog ponašanja brojne i raznolike. Međutim, većina se autora ipak slaže u tome da se agresivnim ponašanjem drugoj osobi nanosi šteta određene vrste. Berkowitz (1988) je tako definisao agresivnost kao bilo koje ponašanje (fizičko ili verbalno) sprovedeno sa namerom da se neko povredi (bilo fizički ili psihički).
Različiti autori prave različite podele agresivnosti. Među njima najznačajnija je podela na direktnu (otvorenu) i indirektnu (skrivenu) agresivnost (Björkqvist, 1992a). Direktna agresivnost se odnosi na svako ponašanje koje sadrži otvoreno iskazanu nameru da se neko povredi. Šteta se nanosi direktno, «licem u lice». Kod fizičke se agresivnosti šteta ili bol nanosi prvenstveno korištenjem fizičke sile (npr. guranje, udaranje), dok kod verbalne agresivnosti prevladavaju verbalne strategije (npr. vikanje, vređanje). …nastavak.
Terapijska moć igre
U muzejima širom sveta mogu se videti igračke koje datiraju iz vrlo starih vremena, čak i do nekoliko hiljada godina pre naše ere. Dečija igra je zajednička pojava za sve poznate kulture.
Istraživanja su pokazala da deca sponatano koriste igru kao sredstvo rešavanja unutrašnjih konflikata i problema sa kojima se sreću. Putem igre, ona ovladavaju veštinama važnim za život u zajednici. Igra je i važno sredstvo komunikacije pre nego što u potpunosti ovladaju jezikom. Posmatrati energiju kojom je dete uneseno u igru i važnost koju pridaje svojim likovima znači privilegiju posmatranja njegovog unutrašnjeg sveta na najspontaniji i najotvoreniji način.
Psihoterapeuti su davno shvatili važnost igre za dečiji razvoj, te su razradili metode u kojima se igra koristi kao terapijsko sredstvo. Rani psihoanalitičari su dečiju igru posmatrali kao analogiju slobodnim asocijacijama kod odraslih koje otkrivaju važne sadržaje iz našeg unutrašnjeg sveta. Danas postoji terapija igrom, najčešće upotrebljavana u radu sa decom, u kojoj se na strukturisani način koriste elementi igre u cilju psihodijagnostike i rešavanja problema kod male dece. …nastavak.
Prednosti disleksije
Jedan od načešćih mitova u vezi sa disleksijom jeste da su ljudi koji je imaju manje intelignetni i sporo shvataju. U novoj knjizi „Prednosti disleksije“, istraživači nastoje da rekonceptualizuju način na koji je doživljavamo i definišemo.
Bračni par lekara specijalizovanih za alternativne pristupe u učenju kod određenih kategorija dece, Brock i Fernette Eide, u svojoj knjizi iznose izazovnu novu tezu- vreme je da prestanemo da kategorizujemo disleksiju kao oblik teškoće u učenju. Po njima, disleksiju treba posmatrati prosto kao drugačiji oblik funcionisanja mozga koji omogućava specifičan i jedinstven način obrade informacija. Kada je u pitanju učenje, ne postoje pravi i dobri nasuprot lošim i pogrešnim načinima, već samo razlike u stilovima učenja. …nastavak.
Zlostavljanje menja dečiji mozak
Mozgovi dece odgajane u nasilnom porodičnom okruženju liče na mozgove vojnika izloženih borabama, tvrde psiholozi.
U istraživanju rađenom uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) je uvrđeno da se kod grupe dece koja su bila izložena nasilju u porodici, javljaju karakteristični aktivacioni obrasci u delovima mozga zaduženim za obradu pretnje i bola. Slični obrasci su ranije ustanovljeni kod vojnika izloženih ratnim uslovima. …nastavak.
Sajtovi koji promovišu anoreksiju predstavljaju rizik za javno zdravlje
Poslednjih godina su se na Internetu pojavili sajtovi koji promovišu anoreksiju. Takozvani „pro-ana“ sajtovi su online zajednice ljudi koji odbijaju ideju da je anoreksija ozbiljna bolest, već tvrde da je u pitanju pravo izbora na određeni životni stil. Tako na ovim sajtovima daju brojne savete o tome kako izgubiti kilograme izgladnjivanjem, kako sakriti to od drugih i uopšte o svojoj „filozofiji“ u kojoj sebe smatraju moralno superiornim.
Podaci iz inostranstva pokazuju da je skoro trecina pacijenta koji boluju od anoreksije koristila ove web sajtove, što je rezultiralo ozbiljnim zdravstvenim tegobama. …nastavak.