10 saveta kako da izbegnete mentalne probleme i sačuvate svoje mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje se definiše kao ,,stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može da se nosi sa uobičajenim stresom, može raditi produktivno i sposoban je da doprinosi zajednici.“ Mentalno zdravlje je stub ukupnog zdravlja pojedinca, ali u životu svake osobe psihičko zdravlje ima svoje uspone i padove. Zato je važno da svakog dana ,,radite nešto sa sobom i na sebi“. Kako da unapredite svoje mentalno zdravlje i sprečite mentalne probleme saznajte kroz deset ilustrovanih koraka.
Kako da podnesemo „nezasluženu“ nesreću ili gubitak?
Kada nam se u životu dogode stvari koje su jako teške, i koje ne umemo sebi da objasnimo, težimo da tražimo uzroke tih stvari. Nekako smo u našoj civilizaciji navikli da svaka posledica ima svoj uzrok i da smo mi nekako na to uticali, ili da smo mogli to da sprečimo; da smo lošu sreću zaslužili. Teško je, najčešće, prihvatiti suprotno, da se stvari događaju kao plod slučajnosti, da nije moguće sve stvari objasniti i razumeti i da sve stvari nemaju uzrok.
Kada nam se dogodi patnja, kada ne znamo kako sa njom da se izborimo, težimo da tražimo takav uzrok, takav odgovor na pitanje i nekako smo skloni da pitamo: „Zašto ja? Zašto se meni baš to dogodilo? Čime sam ja ovo zaslužio?“. …nastavak.
Kako ukrotiti anksioznost u 10 slika?
Anksioznost je normalno osećati u značajnim situacijama koje smatramo teškim ili pretećim. Najčešće nismo sigurni da li možemo da rešimo tu situaciju, imamo doživljaj da nećemo moći da se zaštitimo od opasnosti ili da ćemo teško podneti njene posledice. Tada nastaje neprijatna strepnja i strašljivo iščekivanje da će se nešto loše desiti. A, šta se sve loše može desiti, zavisi isključivo od naše maštovitosti.
Danka Đukanović je master psiholog, psihoterapeut u edukaciji sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa različitim grupama. Voditelj je psiho-kreativnih radionica koje su namenjene psihološkom osnaživanju i razvoju ličnih potencijala dece, mladih i odraslih. Zajedno sa osobama sa kojima radi kroz poverljiv, otvoren i iskren razgovor dolazi do rešenja. Smatra da se dijalog javlja iz susreta dve autentične osobe koji vodi do kontakta, a on dalje do promene.
Pročitajte još:
Da li je stres uvek loš?
Autogeni trening-naša šansa za nadmoć nad stresom
Socijalna anksioznost u vreme praznika
Socijalna anksioznost je vrsta psihološkog problema iz domena anksioznog spektra o kome se danas, pored napada panike najviše priča. Ona obuhata intenzivne strahove od bliskosti, prihvaćenosti, kontakta sa ljudima, javnog nastupa. Često se manifestuje kao teškoća izvođenja bilo kakve aktivnosti pred drugim ljudima (jedenje, pijenje), a osnova se nalazi u negativnom strahu od evaluacije.
Ključna uverenja kod osoba sa problemom socijalne anksioznosti su …nastavak.
Novogodišnji bluz ili zašto smo depresivni oko praznika
Mnogi od nas praznike doživljavaju kao vreme ujedinjenja sa najbližima, vreme slavlja, zamišljanja želja, fantaziranja i sanjarenja. Ipak, ne mali procenat ljudi, praznike doživljava kao napor, pritisak, strepnju i generalno biva iritirano tom sveopštom euforijom. Nije retko da se imaju uznemirujući snovi, kao ni da se oseća manjak energije i generalno sniženo raspoloženje. Zašto je to tako?
S jedne strane, …nastavak.
Lične granice protiv teških ljudi
Šta su to lične granice? To je jedna nevidljiva opna koja drži na okupu sve ono što smo mi: naše misli, osećanja, sećanja, ideje, uverenja, vrednosti u životu. Tom opnom mi smo ograničili onaj deo naše ličnosti i našeg tela koji je samo naš, u koji, ma šta da se desilo, niko nema pravo da uđe.
Ne postoje unapred definisane zdrave lične granice. Ljudi koji su odrastali u veoma prisnim porodicama, …nastavak.
Depresija kao gubitak smisla
Depresija je nešto što se može sagledati i analizirati iz više uglova i sigurno da postoji bezbroj tekstova koji depresiju posmatraju kroz jedan od tih ustaljenih načina posmatranja, posebno medicinskog, koji se uglavnom bave odgovorom na pitanja o tome koliko treba da traje određeno stanje da bismo ga nazvali depresijom; 
kako se depresija ispoljava; kako se depresija leči uz pomoć terapije i određenih medikamenata itd. Međutim, depresija je jedno stanje koje prevazilazi bilo kakve kategorije …nastavak.
Kad je porodica na terapiji
Sistemska porodična terapija, kao metod psihoterapije i psihosocijalne intervencije usmerena je na porodicu, kao sistem u celosti, pri čemu postoji cilj da se postigne promena u funkcionisanju porodice, na nivou psihološkog ili psihijatrijskog problema. Porodica predstavlja živi sistem, koji se nalazi u konstantnoj dinamici, odnosno promeni.
Izvor: emotionportraitstudios.net
Ponašanje članova porodice razume se kao proizvod sistema koji funkcioniše prema principima kružne uzročnosti …nastavak.
Strah od bliskosti: „Kad vidiš da će da te ostavi, ostavi ti njega prva“
Postoji nekoliko načina na koje struktuiramo, osmišljavamo vreme koje provodimo kada smo u društvu drugih ljudi. To su:
Povlačenje. To je situacija kada smo fizički prisutni u nekom društvu, ali ne pričamo ni sa kim, zamišljeno gledamo kroz prozor, pretražujemo nešto na svom mobilnom telefonu itd. Iako se nalazimo među ljudima, mi sa njima ne komuniciramo već smo se povukli u svoj unutrašnji svet. …nastavak.
7 navika visoko emocionalno zdravih ljudi
Psiholog G. Winch u svom blogu na Psychology Today sajtu iznosi mišljenje da osobe koje odlikuje visoko emocionalno i mentalno zdravlje karakterišu ne neke specifične odlike sa kojima se rađamo već određeni spektar navika koje svi možemo usvojiti ukoliko ih redovno i posvećeno uvežbavamo.
Izvor: Generation Next
Kako navodi dr Winch, većina nas obraća pažnju na fizičko zdravlje i eliminiše pretnje čim se one pojave: utoplimo se kada nam je hladno, dezinfikujemo povredu kada se posečemo itd. Psihološke povrede su isto toliko česte ali se osećamo bespomoćnije kada se sa njima treba suočiti. Usvajanje sedam navika i „tretiranje“ uobičajenih psiholoških povreda kada se one dogode, mogu nam pomoći da zaštitimo i unapredimo svoju emocionalnu otpornost. …nastavak.