Simptomi, uzroci i lečenje depresije
Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja i može se ispoljiti različitim intenzitetima – od blage pa sve do težeg oblika kliničke depresije koji zahteva lečenje. Važno je naglasiti i da to nije isto što i tuga. Tuga je emocija koju svi povremeno osećamo kada smo součeni sa nekim gubitkom (simboličkim ili stvarnim).
Depresija je kompleksnije stanje koje karakteriše kombinacija nekih od sledećih simptoma (i to samo ako stanje traje dovoljno dugo da počinje da ometa osobu, a uobičajena sredstva koja su ranije pomagala – kao što su fizička aktivnost ili razgori s prijateljima, više ne daju rezultate) …nastavak.
Kompleksna traumatska reakcija
Jednostavan posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nastaje nakon jednog izolovanog traumatskog događaja. Osoba tačno zna zbog čega se javljaju njeni simptomi. Sećanje i snovi su vezani za konkretan događaj. Klijent zna od kada njegovi problemi počinju. Međutim, kod kompleksnog PTSP-a ne postoji vreme “pre” i “posle”. Kompleksni PTSP nastaje nakon dugotrajne, ponavljane traumatske situacije. Situacije porodičnog nasilja, rat, ponavljano seksualno zlostavljanje, incest, logor, jesu situacije gde se traumatski događaji ponavljaju jedan za drugim. U tim situacijama osoba je u nekoj vrsti zatočeništva iz koje ne vidi izlaz. Simptomi PTSP-a kod ljudi koji su preživeli ovakav vid nasilja nisu vezani za jedan konkretan događaj. Oni ne osećaju da je događaj van njih, jer je trauma postala srž njihovog identiteta. Džudit Herman, koja je 1992. godine prva istakla značaj stvaranja zasebne dijagnoze Kompleksnog PTSP-a, u knjizi „Trauma i oporavak“ tu razliku opisuje ovako: „Dok se pacijenti sa prostim posttraumatskim stresnim poremećajem ponekad plaše da će izgubiti razum, pacijenti sa složenim poremećajem često osećaju da su izgubili sebe“. Oni često ne doživljavaju nasilje koje su preživeli kao uzrok njihovih tegoba. Toliko su dugo živeli u tome da je to postalo deo njihove svakodnevice. Žena koja je bila u nasilnom braku može doći na terapiju, izneti svoje simptome i usput vam reći: “Jeste, moj muž je ponekad preke naravi, ali kakve to veze ima sa ovim?” Tendencija da se adaptiramo na nasilje koje dugo traje i da vremenom prestajemo da ga prepoznajemo kao značajno prikazana je u naslovu filma Incest Trauma Centra: “Novo je da sam bila zlostavljana”. Upravo zbog toga se i tretman kompleksnog PTSP-a razlikuje od tretmana jednostavnog PTSP-a. Ne stavlja se naglasak na suočavanje sa samim traumatskim događajem, iz prostog razloga što ne postoji samo jedan takav događaj.
Osoba koja je preživela jedan traumatski događaj govoriće o svom životu „pre“ i „posle“ tog događaja. Na primer, reći će da je ranije volela da se šeta sama, a da se sada toga plaši. Ranije nije imala nikakvih problema sa spavanjem, a sada ne može da zaspi ako je tišina u sobi. Ona tačno zna šta je uzrok njenih tegoba. Međutim, ako je osoba živela u situaciji nasilja …nastavak.
Trening o terapijskim zajednicama
U Beogradu je tokom novembra održan dvodnevni trening o osnovama rada terapijskih zajednica za rehabilitaciju zavisnika od droga po modelu koji se već godinama uspešno koristi u holandskim ustanovama.
Trening su organizovali Udruženje za promociju komunalne psihologije “Korak” iz Beograda i Protok Fondacija iz Holandije koji već nekoliko godina rade na projektu “House of Hope Serbia” koji ima za cilj promovisanje i upozavanje naših stručnjaka sa modelom terapijskih zajednica.
Psiholozi, psihoterapeuti, socijalni radnici i spec.pedagozi koji se bave problemima zavisnosti u okviru različitih sektora (Institut za mentalno zdravlje, kazneno-popravni zavodi, privatna psihološka savetovališta i udruženja građana) su imali priliku da se upoznaju sa strukturom, principima i socioterapijskim tehnikama koje se koriste u radu ovih ustanova. Trening su vodili socioterapeut Aleksandar Spajić i psihomotorički terapeut Hatta Smit iz VNN-a (Verslavingszorg Noord Nederland – engl. Addiction Care Northern Netherlands) i dr Stevan Svilokos sa Klinike za psihijatriju KC Vojvodine iz …nastavak.
Kako prevazići hroničnu brigu…?
Prirodno je da brinete. Ljudi brinu zbog nečega što su možda pogrešno uradili ili još češće, zbog opasnosti koja bi mogla da im se dogodi. Brigom izražavate da vam je stalo do sebe, svoje budućnosti, okoline u kojoj živite, posla, dece, braka, prijatelja… do svih važnih aspekata života… Sama mogućnost da naše vrednosti mogu biti ugrožene, povod su za brižne misli. Medjutim, hronična zabrinutost psihički iscrpljuje i osiromašuje život. Važno je praviti razliku između zdrave zabrinutosti i nezdrave, preterane brige.
U komplikovanom svetu u kome živimo postoji niz opasnosti, a zdrava briga omogućava da te opasnosti predvidimo i da se za njih pripremimo. Prema tome, zdrava zabrinutost povećava našu spremnost da zaštitimo ono do čega nam je stalo, nalazeći rešenje za probleme. Takva vrsta zabrinutosti, vezana je za konkretnu situaciju, omogućava realno sagledavanje potencijalnih nevolja, mobiliše energiju i daje jasniji uvid u načine na koje bi nevolje mogli da predupredimo ili …nastavak.
Shizofrenija
Shizofrenija (grč. rascep duše) je mentalni poremećaj za koji je karakteristična disocijacija (nesklad) između različitih psihičkih funkcija: mišljenja, percepcije, afekta i volje. Iako ne postoje univerzalni simptomi, često se sreću različiti tipovi halucijancija, prisustvo sumanutih ideja i gubitak veze sa realnošću. Dugo su u vodećim klasifikacijama mentalnih poremećaja nabrajani različiti tipovi shizofrenije, da bi u najnovijem DSM-5 došlo do napuštanja podtipova. Iako ne postoji jasan konsenzus stručnjaka o uzorcima ove bolesti, danas se smatra da veliku ulogu igra složena interakcija naslednih i sredinskih faktora. …nastavak.
Stokholmski sindrom – dijagnoza zarad mira u kući
Stokholmski sindrom označava situaciju emotivnog zbližavanja otmičara i žrtve. Žrtva odbija da sarađuje sa ljudima koji pokušavaju da joj pomognu, aktivno ih ometa u tome i staje na stranu svog otmičara. Ona usvaja otmičarev vrednosni sistem i počinje da na situaciju gleda njegovim očima („mi protiv njih“). Naziv „Stokholmski sindrom“ uveo je psihijatar i kriminologN. Bejerotnakon pljačke banke i otmice talaca u Stokholmu, avgusta 1973. Četvoro radnika banke, tri žene i jedan muškarac držani su kao taoci pet dana. Nakon oslobađanja primećeno je njihovo neobično ponašanje: oni su se aktivno suprotstavljali policiji, odbijali da svedoče protiv otmičara, posećivali otmičare u pritvoru, a navodno se jedan od otmičara verio sa jednom radnicom (neki autori tvrde da je ta informacija o veridbi netačna i da je do zabune došlo zbog greške u prevodu vesti sa švedskog). …nastavak.
Šta je pozitivna psihologija?
Danas se o pozitivnoj psihologiji može govoriti kao o pokretu koji dobija sve više pristalica unutar same psihologije ali i šire, a njeni počeci i popularizacija se vezuju za ime Martina Selidžmena čije knjige su prevođene i kod nas.
U svom čuvenom govoru 1998. godine kada je proglašen za predsednika Američke Psihološke Asocijacije (APA) te člancima koje je kasnije objavljivao (i postao 13. najcitiraniji autor! [po Haggbloom et al. 2002]), Selidžmen je kritikovao psihologiju koja je još od Drugog svetskog rata fokusirana na psihopatologiju i redukciju simptoma. Po njemu, svojim fokusom na patologiji i lečenju, psihologija je postala “viktimologija” i usput zaboravila svoje najvažnije ciljeve. …nastavak.
Anksioznost i panični poremećaj
„Neobjašnjiv osećaj da smo u opasnosti“
Sigurnost je veoma važan motiv. 
I pored toga što težimo da povećamo stepen predvidljivosti okruženja u kome živimo, svesni smo da apsolutne garancije sigurnosti ne postoje. Zdravo prilagođavanje podrazumeva sposobnost da tolerišemo izvestan stepen neizvesnosti i anksioznosti koje ta neizvesnost nosi. Trenuci potpune relaksiranosti su retki i nisu svojstveni uobičajenom životnom ritmu. Anksioznost (strepnja, teskoba) se, javlja kao odgovor osobe na promenljivost i neizvesnost, koja je u osnovi životnih teškoća. Neizvesnost je praćena očekivanjem da se može desiti nešto opasno, pri čemu osoba procenjuje da za „to nešto“ nije spremna ili sposobna. Što je veća procenjena vrednost ugroženog aspekta egzistencije, anksioznost je veća. U strahu od opasnosti koje joj prete, anksiozna osoba umanjuje kvalitet sopstvenog života.
Anksiozost je deo normalnog repertoara ljudskog ponašanja, ali produženo ostajanje u stanju anksioznosti nije najoptimalniji način za rešavanje problema. Efikasnija motivacija je ona koja proističe iz zainteresovanosti za sopstvenu dobrobit. …nastavak.
Depresija: neprijatelj ili saveznik?
Konzervativna struja u psihijatriji, koja pretenduje da se ustoliči kao jedina legitimna, nalaže da se depresija shvati kao mentalni poremećaj. Tako, depresija već dugo vremena ostaje svrstana u okvire poremećaja raspoloženja, koji su odraz narušene hemijske ravnoteže u mozgu. Ovakva medicinska, tačnije biohemijska tumačenja depresije ističu da je njen ključni uzrok otežana i izmenjena komunikacija između nervnih stanica, u čemu važnu ulogu igra genetska predispozicija. Kada govore o depresiji, ovi biološki orijentisani psihijatri zapravo misle na poremećaje funkcija različitih neurotransmiterskih sistema. Među njima, najveću pažnju obraćaju na serotonin, neurotransmiter koji se popularno naziva i „molekulom sreće“. Serotonin učestvuje u kontroli raspoloženja, učenja, spavanja, temperature, bioritma, socijalne dominacije, impulsivnog ponašanja, seksualnih funkcija, doživljaja bola, regulaciji srčanog ritma, disanja itd. Na temeljima ovakvih shvatanja …nastavak.
Preživeti gubitak
Bez obzira da li smo ga očekivali ili je došao iznenadno, gubitak nekog bliskog uvek dovodi do preplavljenosti osećanjima koja se ispoljavaju na veoma različite načine. Od potpune paralisanosti i utiska da ne osećamo ništa, do preplavljenosti očajanjem i tugom, sve nas vraća utisku da je svet postao prazan i da bez voljenog bića više nikada neće biti isti.
Proces tugovanja, kako ga stručnjaci nazivaju, ima svoje faze i njihovo poznavanje može biti korisno kako bismo bolje razumeli sebe ili one oko nas koje želimo da podržimo u njihovom procesu žaljenja. …nastavak.