Neurološka osnova empatije – neuroni ogledala
Još je 90-tih godina tim neuronaučnika sa Univerziteta iz Parme u Italiji, na čelu sa Giacomo Rizzolatti-em otkrio zanimljiv fenomen proučavajući majmune. Kada majmun približi hranu ustima, u mozgu se aktiviraju određeni neuroni. Naučnici su, međutim, utvrdili da se ti isti neuroni aktiviraju i u trenutku dok majmun posmatra nekog drugog (majmuna ili čoveka) da približava hranu ustima, čak i ako sam subjekt (majmun) u tom trenutku ne radi ništa. To je vodilo otkriću da jedna grupa ćelija u mozgu (neuroni ogledala- mirror neurons) biva aktivirana posmatranjem akcije na isti način kao kada organizam sam izvodi tu akciju. Kasnije se ispostavilo da su neuroni ogledala kod ljudi još složeniji, fleksibilniji i razvijeniji, čime se može objasniti napredovanje socijalnih sposobnosti kod ljudi u odnosu na majmune. Drugim rečima, naučnici smatraju da ovi neuroni direktno doprinose razumevanju među ljudima- umesto da intelektom zaključujemo šta neko oseća, naš mozak nam dozvoljava da steknemo utisak o umu drugog putem direktne stimulacije koja se odvija u našem sopstvenom mozgu. …nastavak.
Šta je primovanje ili kako možemo uticati na druge, a da oni toga ne budu svesni?
Najjednostavnije rečeno – primovanje je memorijski efekat izlaganja određenom stimlusu koji utiče na odgovor na kasniji stimulus. Efekat primovanja je nesvestan i snažan.
Zamislite sledeći eksperiment – učesnicima u istraživanju (mladim studentima) se zadaje da čitaju reči (koje se povezuju sa starošću) kao što su zaboravnost, bore …nastavak.
Da li je moguće brisanje pamćenja?
Grupa naučnika je ustanovila da nakon blokiranja određenog gena miševi više nisu pokazivali prethodno naučeni strah.
Tokom eksperimenta su miševi prvo naučeni da se plaše određenih komora tako što su im davani elektrošokovi svaki put kada bi u njih ušli. Nakon određenog vremena, kada je ustanovljeno da je stvorena uslovna reakcija straha, istraživači su blokirali gen Npas4 za koji se smatra da ima važnu ulogu u procesu pamećnja. …nastavak.
Digitalni mozak uspešno implantiran pacovu
Ugrađeni implant kojim se povratila izgubljena moždana funkciju kod pacova otvara put za korišćenje novih tehnologija u lečenju moždanih oštećenja kod ljudi.
Profesor Matti Mintz i njegov tim sa univerziteta iz Tel Aviva (Izrael) kreirali su veštačkimalimozak koji je uspešno implantiran pacovu kome je prethodno oštećen ovaj deo mozga, zbog čega nije mogao koordinisati pokrete. …nastavak.
Mozak srećnih ljudi drugačije radi
Naučnici na jednom univerzitetu u SAD su grupi dobrovoljaca prvo zadali test kojim je utvrđeno koliko se osećaju srećnim. Zatim su im pokazivane serije slika odabranih da izazovu pozitivne, negativne i neutralne emocije. Skeniranjem mozga je utvrđeno da su svi reagovali slično na neutralne i negativne slike. Međutim, utvrđeno je da su kod onih koji su imali najviše skorove na testu lične sreće odredjene regije amigdale (moždana struktura nalik na badem) bile aktivnije nego kod ostalih. Drugim rečima, srećni i manje srećni ljudi reaguju isto na negativne slike, ali oni srećni reaguju jače na pozitivne slike od manje srećnih.
Ovakav nalaz sugeriše da njihov osećaj sreće nije posledica naivnosti i odbijanja da se uoče opasne i negativne stvari, već pojačanog odgovora na pozitivne stvari koje ih okružuju. …nastavak.
Može li psihoterapija da promeni mozak?
Kada su otkriveni lekovi kojima se moglo pomoći ljudima sa psihičkim teškoćama
(aknsiolitici, antidepresivi) izgledalo je da će konačno biti otkriveni izvesni fiziološki uzroci naših tegoba. Međutim, u mnogim slučajevima lekovi nisu bili dovoljni, a znalo se da psihoterapija radi vrlo efikasno i bez njih.
Tek skoro, sa razvojem tehnologije koja je omogućila precizniji uvid u procese koji se odvijaju unutar ljudskog mozga, došlo se do otkrića da psihoterapija („lečenje razgovorom“) takođe dovodi do promena na nivou fiziološkog funkcionisanja mozga.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da su istraživanja ustanovila da su efekti koje lekovi imaju na mozak, vrlo slični onima koje ima psihoterapija kada se koristi sama. Tako je, na primer, u studiji koju je vodio Jakob Koch (Christian-Albrechts University, Nemačka) ustanovljeno da su efekti psihoterapije sa depresivnim klijentima povezani sa moždanim promenama na ćelijskom nivou jer doprinose stvaranju proteina koji učestvuje u izgradnji novih neuralnih veza. …nastavak.