Delo Nikole Šugara – IV deo

ePsihoterapija 21.08.2017. u Istorija psihoterapije, Psihoanaliza

Klajn navodi da Šugarovi radovi, objavljivani u vodećem psihoanalitičkom časopisu, „danas mogu izgledati jednostavni i nevažni, iako su tada dali značajan doprinos mladoj nauci“. Međutim, neki savremeni autori njegova dela smatraju revolucionarnim i danas (Antić, 2012).

Pored radova u stručnim psihoanalitičkim časopisima, Šugar je pisao i o drugim temama – o ekonomskim i političkim događajima. Zanimljivo je da …nastavak.

 

Život i školovanje Nikole Šugara – II deo

ePsihoterapija 06.08.2017. u Istorija psihoterapije, Psihoanaliza, Terapijske teme

Nikola Šugar je rođen pre 120 godina, 25. avgusta 1897. godine u Subotici. Bio je najmlađe od četvoro dece Perl Pauline i Bele Šugara, trgovca konfekcijskom robom. Šugarov otac je rođen u Mađarskoj. U vreme njegovog rođenja imao je 40 godina, a majka 25. Porodica je bila građanska, nereligiozna i ne previše bogata. Šugar je imao starijeg brata i dve sestre. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Subotici, bio je odličan učenik i jedini je u porodici nastavio školovanje.


Istorijski arhiv Subotica, F:57. 43. 2296/1938

Želeo je da studira medicinu u Budimpešti …nastavak.

 

120 godina od rođenja našeg prvog psihoterapeuta – I deo

ePsihoterapija 01.08.2017. u Istorija psihoterapije, Psihoanaliza, Terapijske teme

Zapitali smo se ko je bio i gde je radio prvi psihoterapeut sa teritorije Srbije? Prošle godine kada smo započeli traganje za odgovorom, nije se dalo ni naslutiti da će se ovo pretvoriti u pravi poduhvat koji nas je vodio po istorijskim arhivama širom zemlje ali i šire. Tako smo uspeli da otkrijemo nekoliko važnih podataka koji do danas nisu bili poznati u našim izvorima. …nastavak.

 

Internacionalna psihoanalitička konferencija u Beogradu

ePsihoterapija 28.04.2017. u Psihoanaliza, Vesti

Psihoanalitičko društvo Srbije, zajedno sa jedanaest psihoanalitičkih društava iz devet zemalja regiona (Austrija, Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Italija, Turska) prvi put organizuje internacionalnu konferenciju koja će postati redovan događaj, svake druge godine u različitoj zemlji.

Ove godine, sa temom O „MIŠLJENJU I GRANICAMA“, od 1. do 4. juna, konferencija se održava u Beogradu.

Predavači i diskutanti su eminentni psihoanalitičari iz zemalja učesnica; konferenciju plenarnim izlaganjem otvara Jorge Canestri, predsednik Evropske psihoanalitičke federacije; ostala plenarna izlaganja predstaviće poznati psihoanalitičari iz Britanskog i Moskovskog psihoanalitičkog društva.

Ovaj događaj, uz učešće kolega iz zemalja regiona, predstavlja jedinstvenu priliku da se okupimo i zajedno mislimo o temi koja je savremena i uvek važna, stručna i aktuelna.

Program konferencije možete pogledati i preuzeti OVDE.

Konferencija je akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Srbije pod brojem А-1-817/17, učesnici stiču pravo na 10 KME bodova.

Mesto i vreme održavanja: Hotel 88 Rooms, Takovska 49, Beograd, od 1. do 4. juna.

Sva detaljnija obaveštenja o konferenciji, registraciji za konferenciju, rezervaciji smeštaja možete dobiti na sajtu Psihoanalitičkog društva Srbije.

Pogledajte još:

Frojdova kuća/muzej u Londonu – album na našoj FB strani

 

Psiholog u Beču – u poseti Frojdovoj kući

ePsihoterapija 29.08.2013. u Frojd, Istorija psihologije, Psihoanaliza

Iako pripadam terapijskom modalitetu koji je nastao kao odgovor na tada dominirajuću psihoanalitičku paradigmu te je prilično kritički nastrojena prema njoj, kao psihoterapeut ne zaboravljam da moja profesija danas postoji upravo zahvaljujući Frojdu. I više od toga ˗ neke od osnova koji su još tada postavljeni opstaju i danas uprkos velikim promenama koje su se u međuvremenu događale. Značaj i dinamika nesvesnog, transfera i kontratransfera, važnost rada na odnosu  i mnoge druge su nešto čemu se gotovo svaka paradigma na kraju ipak vraća (poslednja je svakako treći talas kognitivno-bihejvioralnih terapija). Osim toga, činjenicu da sam danas psihoterapeut verovatno mogu da pripišem baš Frojdu čije knjige su mi otkrile potpuno novi svet koji i danas oduševljeno istražujem.

Pre nekoliko godina sam imala prilike da posetim kuću u Londonu u kojoj je proveo poslednje godine svog života nakon što je napustio Beč bežeći od nacista. Iako je najveći broj ličnih stvari, namešataja (uključujući i čuveni kauč) i dokumenata prenet tamo, poseta njegovoj kući u Beču …nastavak.