Između slobode i sputanosti
U ovom tekstu želim da pristupim ideji slobode iz psihološkog ugla. Naravno, nemoguće bi bilo slobodu definisati univerzalno i podrazumevati da ona znači isto za svakoga. Ali taj pojam nosi sa sobom određenu težinu, o njemu je ispričano bezbroj priča i za nas koji težimo razumevanju ljudskih bića, predstavlja jedno od najvažnijih pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa postojanjem. Da li smo slobodna bića koja upravljaju svojim životima ili smo tek proizvod brojnih uticaja koji nas guraju i vuku u raznim pravcima, bez našeg većeg udela u tome. Odgovori do kojih dolazimo u velikoj meri određuju način na koji ćemo pristupiti životu i odigrati svoju ulogu u njemu.
Freedom by Christophe Kiciak
Zamislite dve osobe koje, na prvi pogled, vode najobičnije živote. …nastavak.
Ako se desi da me svi napuste?
Kako se osećate kada pomislite da biste mogli ostati sami, ostavljeni od svih važnih i bliskih osoba u vašem životu? Ovo je malo verovatna situacija i mnogima se verovatno čini da je tako nešto apsolutno nemoguće, ali postoje i oni ljudi koji zaista osećaju ovu vrstu straha.
Strah od napuštanja je jedan od bazičnih strahova. On često ima korene u …nastavak.
Biti sebi dobar
Svako ima svoj način na koji tretira sebe. Ako se upustimo u malo istraživanje samo u svom okruženju, doći ćemo do zaključka da način samotretmana ne zavisi od toga koliko je neko obrazovan, uspešan, moćan, lep, zgodan… Samotretman zapravo je najviše povezan sa tim koliko osoba prihvata sebe.
Šta to znači?
Svako od nas ima unutrašnji dijalog koji se svakodnevno odvija u vezi sa različitim pitanjima iz našeg života. Taj unutrašnji dijalog …nastavak.
Strah od gubitka lepote
Ako pogledate časopise, bilborde, izloge kozmetičkih radnji i butika, videćete da se fizička, spoljašnja lepota predstavlja kao nešto izuzetno vredno. Nešto što želimo da imamo po svaku cenu. Fizička lepota se predstavlja kao nešto što mnoge naše probleme rešava. Bez fizičke lepote, navodno, ne možemo imati samopouzdanje, a bez samopouzdanja ne možemo imati ništa drugo.
A onda pogledajte lepe ljude. Mnogi od njih …nastavak.
Devojčicama koje ove jeseni kreću u srednju školu…
Nemoj se previše meriti sa ljudima iz tvoje škole ili razreda. Treba da znaš da su oni u tvom životu samo mala barica u moru ljudi koji tek čekaju da ih upoznaš. Tek nasumično izabrana gomilica tvojih vršnjaka.
Ako tu nema prijatelja za tebe, ako tu niko ne smatra da si sjajna, ako te tu niko ne razume, ako tu niko nije tvoj, to ni slučajno ne znači da takvog nekog nema nigde. …nastavak.
Kako da ponovo budemo sebi lepe
Zamislite kada bi odrasli ljudi komentarisali izgled malih devojčica na isti način kao što to čine sa odraslim devojkama. „Vidi se da će imati velike grudi“ ili „Ima lepo oblikovanu guzu“. U najboljem slučaju bilo bi pomalo neprijatno slušati takve komentare. Verovatno bismo imali želju da zamolimo govornika da prekine ili, ako smo malo robusniji tip, da ga udarimo.
Prema deci uglavnom imamo veoma zdrav odnos kada je izgradnja njihovog telesnog samopouzdanja u pitanju. Poštujemo njihove granice. Znamo da je komentarisanje njihovog izgleda u detalje prelaženje granica. …nastavak.
Strah od bliskosti: „Kad vidiš da će da te ostavi, ostavi ti njega prva“
Postoji nekoliko načina na koje struktuiramo, osmišljavamo vreme koje provodimo kada smo u društvu drugih ljudi. To su:
Povlačenje. To je situacija kada smo fizički prisutni u nekom društvu, ali ne pričamo ni sa kim, zamišljeno gledamo kroz prozor, pretražujemo nešto na svom mobilnom telefonu itd. Iako se nalazimo među ljudima, mi sa njima ne komuniciramo već smo se povukli u svoj unutrašnji svet. …nastavak.
Asertivnost i asertivni trening 2. deo
Ako niste, pročitajte 1. deo.
Koji su benefiti asertivnog ponašanja?
Često čujem od polaznika treninga sledeću rečenicu: Šta vredi što sam ja asertivan kad onaj drugi (s kim komunicira) nije. Ono što je jedna od najvažnijih lekcija asertivnosti, a to potvrđuju i reakcije polaznika, je kada im „klikne“ da se mi ponašamo asertivno zbog sebe, a ne zbog toga kako će druga osoba reagovati. To je zapravo lekcija o preuzimanju odgovornosti. Preuzeti odgovornosti znači priznati da su naša ponašanja naš izbor – preuzimajući odgovornost za sopstveno ponašanje dajemo sebi slobodu izbora. To je moja odluka i ja stojim iza toga, šta god da se posle desilo (neću reći puj pik ne važi, ili drugi je kriv za to ako je posledica neka koja mi se ne dopada). Prihvatanje posledice znači da prepoznajemo da i drugi imaju pravo da odreaguju kako žele i kako im odgovara, a ne kako bismo mi želeli. Na primer, ako mi nešto tražimo od drugih, oni imaju pravo da nas odbiju; ako mi nekoga odbijemo (kažemo ne), taj neko može da se razočara u nas, a i ne mora (ima pravo da reaguje po svom nahođenju i svojoj …nastavak.
Asertivnost i asertivni trening 1. deo
S obzirom da reč asertivnost vodi poreklo iz engleskog jezika (assertiveness) i u tom obliku se odomaćila kod nas, pre svega u stručnoj javnosti, u nastavku teksta biće pojašnjeno šta se podrazumeva pod asertivnošću kao psihološkim pojmom. Samim tim biće jasnije koji aspekti edukacije i intervencije su sastavni deo treninga asertivnosti kao metoda ličnog rasta i razvoja proisteklog iz prakse kognitivno-bihejvioralno orijentisanih terapija.
Asertivnost je stil u komunikaciji koji ima svoje karakteristike na kognitivnom, afektivnom i na ponašajnom planu. Ponašajni plan je onaj koji prvo uočimo, bilo da analiziramo sadržaj onoga šta je rečeno (verbalnu poruku) ili način na koji je poruka poslata tonom glasa, pogledom, telesnim stavom, ponekad i bez reči (neverbalni nivo). Na kognitivnom planu, preduslov za asertivno reagovanje je fleksibilna i pozitivna životna filozofija koja vodi ka adekvatnom emocionalnom reagovanju, bez snažnih i sputavajućih emocija kao što su anksioznost i depresivna …nastavak.