Želim da se promenim, ali…
Rečenica „Želim da se promenim“ je toliko puta izgovorena u postojanju ljudskog roda da važi za univerzalnu misao koja ukazuje na kratkotrajni uvid osobe da način na koji svakodnevno funkcioniše i nije tako adaptivan.
Photo: David Sandel
Efekat ove rečenice je kratkotrajan za većinu ljudi i delimično se može objasniti mehanizmom koji imaju i žene nakon porođaja – mehanizam zaboravljanja negativnog iskustva i bola u cilju opstanka. Kod žena se ovaj mehanizam javlja kako bi se usudile da rode još jedno dete i tako produže ljudsku vrstu, …nastavak.
Ništa nije zabavno dok ne postaneš dobar u tome
Mnoge talentovane plesačice nikad nisu probale da plešu, a mnoge rođene balerine nikad nisu izdržale više od šest časova baleta. Takav scenario se ponavlja iznova i iznova u životu mnogih strasnih i pametnih mladih ljudi: zainteresuju se za neki projekat, ulože nadljudske napore da počnu da rade to što žele (da nađu školu plesa, partnera za tenis, opremu za mačevanje), da bi nakon par nedelja postali hodajuća skupina izgovora zašto to više nije za njih.
Uverenje da će nam aerobik, joga, ples ili italijanski biti zabavni i opuštajući čim počnemo sa časovima je ovaj svet uskratilo za mnoge sjajne plesače i učitelje italijanskog jezika. Istina je da ništa nije zabavno kad tek …nastavak.
Strast ili disciplina?
Kad je uspeh u pitanju, okruženi smo porukama tipa: „Ako nešto stvarno želiš, čitava vaseljena se uroti da to i ostvariš“ (ovu poruku je poslao Paulo Koeljo) ili „Ti možeš da postigneš sve što poželiš u životu“ (ovu poruku šalju anonimni roditelji svojoj deci svaki dan). Te poruke su umirujuće i motivišuće, ali one poručuju da sve što je potrebno jeste da nešto stvarno želimo. Govoriti o vrednom radu, odbijanjima i rizicima nije umirujuće. Tako odrastamo čekajući da pronađemo svoju inspiraciju, pravu strast u životu, da nešto stvarno odlučimo, pa da krenemo. Kod prvog neuspeha pomislimo – Šta ako roditelji nisu bili u pravu? Šta ako ne možemo sve što poželimo? Šta ako je za neke stvari kasno? I onda brzo pomislimo kako to što nas je zainteresovalo zapravo i nije toliko zanimljivo. I mi nastavimo da čekamo svoju inspiraciju.
Vredan rad i disciplina su potcenjeni, dok je u isto vreme strast prema poslu uveliko precenjena. Svaka strast splasne u nekom trenutku. Kad smo umorni, kad doživimo neuspeh ili odbijanje, tada nećemo biti naročito zainteresovani za …nastavak.