Da li gledanje u sunce može da zameni vakcine?

(GLEDANJE U SUNCE)

Sećate li se reklame za Koka-kolu u kojoj protagonisti, dva jezika, savetuju oko rečima „Idi gledaj u sunce ili tako nešto“? Ako ste bolesni, stanite bosonogi na suvu zemlju ili beton i gledajte u sunce u toku prvog sata posle izlaska i nakon zalaska. Počnite sa 10 sekundi, a kasnije povećavajte, svakog dana. Ovaj metod lečenja svih bolesti preporučuje (dr) Slađana Velkov, koja se poslednjih godina bavi besplatnim obrazovanjem ljudi o samoizlečenju.

Izvor: https://pediatric-partners.com

Slađana Velkov je jedan od predstavnika antivakcinacijskog pokreta, a grupu na Fejsbuku je osnovala u u cilju, kako piše u opisu grupe, otkrivanja celovite istine o vakcinama. U trenutku pisanja ovog teksta pomenuta grupa ima 32 645 članova.

Naučnici koji se bave temom vakcinacije ističu da je to jedna od najuspešnijih i najisplativijih metoda očuvanja javnog zdravlja. Vakcinacija godišnje spasi 2 miliona života, kako se navodi u izveštajima Svetske zdravstvene organizacije. Vakcinacija je u Republici Srbiji, kao i u mnogim drugim državama, obavezna, čak su za nevakcinisanje dece propisane novčane kazne zakonom. Uprkos velikoj dobrobiti za čovečanstvo, pa čak i kažnjivosti odbacivanja vakcine, broj antivakcinacijskh pokreta u svetu, ali i u Srbiji, raste. Ovi pokreti podržavaju i šire ideje o štetnosti vakcinacije i aktivno se zalažu za odbacivanje vakcina. Jedna od glavnih bojevih glava na vakcinacijskom bojištu su potresne priče čiji su glavni likovi deca koja su, ako dolazi od vakcinalista, preminula od, primera radi, velikog kašlja ili boginja, odnosno deca koja su „od vakcine dobila autizam“, kako navode antivakcinalisti. Publika ovog megdana smo mi, donosioci odluka, koji treba, na osnovu sopstvenih znanja i na osnovu informacija koje su nam dodeljene da odlučimo da li da vakcinišemo svoju decu ili ne.

Psihologija se ne bavi hemijskim sastavom vakcina, ali se bavi procesom donošenja odluka i stavovima ljudi prema različitim objektima, dešavanjima i osobama, te tako i stavovima prema vakcinaciji. Psiholozi ispituju stavove i promene stavova ljudi metodama koje su proverene i unapred utvrđene. Imajući u vidu ovaj veoma važan, a posebno aktuelan stav prema vakcinaciji, zapitali smo se od čega zavisi kakav ćemo stav formirati. Da li znamo dovoljno o vakcinaciji i načinu na koji vakcine deluju? Kako to da svi sudimo o nečemu što je tako važno, a nismo se prethodno zapitali na osnovu čega možemo uopšte da donesemo sud?

Kada biste pretražili pomoću Gugla, reč “vakcinacija“, 71% rezultata činili bi sajtovi registrovani kao antivakcinacijski, a u medijima sve češće možemo da vidimo, slušamo i čitamo o pričama različitih ljudi koji smatraju da decu ne treba vakcinisati. Ko su ti ljudi i kakvi su njihovi argumenti? Na čemu zasnivaju svoja uverenja i da li su njihova uverenja dovoljna da promene i naše mišljenje i stav? Takođe smo se pitali na koji način studenti promišljaju o informacijama do kojih dolaze na internetu. Pitali smo ih da li proveravaju ko je autor teksta koji čitaju, da li traže originalne tekstove ili čitaju tekstove koji se prenose ili prepričavaju u medijima i slično. Studenti, ispostavilo se, nisu naročito medijski pismeni. Čak je 70% njih na pitanje da li proveravaju kvalifikacije i akreditaciju autora teksta koji pronađu na internetu odgovorilo da to ne čini. Pošto je jedna od ekspertiza psihologa i pravljenje valjanih, pravih testova – napravili smo i test znanja o vakcinaciji. Proverili smo i koliko studenti znaju o procesu vakcinacije, vakcinama, bolestima protiv kojih se vakcinišemo i slično. Rezultati nisu za naročitu pohvalu – tačno su odgovorili na samo jednu trećinu pitanja, što bi realno bila jedva prelazna ocena, da smo mi neki ocenjivači znanja. Zbog toga smo se pitali kakav je njihov stav prema vakcinaciji dece, i ako jeste pozitivan, koliko je truda i municije u vidu argumenata potrebno da se takav stav promeni. Da bismo ispitali ovo, zakazali smo novo ispitivanje za dve nedelje od momenta kada smo im zadali test znanja i test medijske pismenosti i kada su ispitanici izneli svoj stav o vakcinaciji. Za potrebe istraživanja izdvojili smo samo one ispitanike koji su u prvoj fazi ispitivanja imali pozitivan stav prema vakcinaciji, kako bismo proverili da li se on i u kojoj meri može promeniti, odnosno postati negativniji. Kao municiju za novo ispitivanje izabrali smo izmišljen tekst, koji podseća na vest koja se može naći na internetu ili u dnevnim novinama a iznosi argumente u prilog antivakcinacijskom stavu*. Upustili smo se u pisanje dva novinska članka: jedan smo sastavili od slabih argumenata, drugi smo sastavili od jakih argumenata. Slabi argumenti su zapravo rečenice ljudi koji nisu ni naučnici, ni istraživači i ne bave se vakcinacijom profesionalno. To su, u suštini, bile izmišljenje izjave ljudi oko nas. Evo jednog takvog argumenta – „Udruženja “Bebac”, “Sve za mame” i “Materinstvo” u zajedničkom saopštenju za javnost navode da sve češće dobijaju izveštaje zabrinutih roditelja o dramatičnim promenama u ponašanju dece (povlačenje u sebe, izostanak komunikacije sa okolinom) nakon što su vakcinisana u prvoj godini prema obaveznom programu vakcinacije“. S druge strane, jaki argumenti su izjave ljudi iz struke koji se bave vakcinacijom, koristeći nauku i sprovodeći istraživanja na velikom broju ljudi. Evo jednog jakog argumenta, a u zagradi su pojašnjenja koja studenti nisu imali pred sobom u trenutku čitanja teksta – „U časopisu “American Journal Of Public Health” (priznata, značajna institucija) objavljeni su rezultati longitudinalne studije (istraživanje koje se sprovodi nekoliko godina) praćenja razvoja govora na reprezentativnim uzorcima 1000 vakcinisanih i 1000 nevakcinisanih beba (uzorak na osnovu koga se mogu izvoditi opšti zaključci). Pokazano je da se nakon vakcinacije pojavljuju teškoće u govornim sposobnostima i izražavanju emocija 4% vakcinisane dece koja su se do tada normalno razvijala, a koje nisu registrovane u grupi nevakcinisane dece“ (kontrolna grupa koja je neophodna za izvođenje zaključaka o ispitivanoj grupi, jer se sa njom poredi ispitivana grupa – u ovom slučaju vakcinisana deca). Dakle, slabi argumenti oslanjaju se na svakodnevno iskustvo ljudi, a često su u pitanju subjektivne procene i lična uverenja, koja svi imamo, ali ih uglavnom ne propagiramo. S druge strane, jaki argumenti oslanjaju se na nalaze istraživanja, koja su sprovedena na velikom broju ispitanika, pri čemu o rezultatima govore stručnjaci. Polovina studenata (podsetimo, svi su oni imali pozitivan stav prema vakcinaciji) čitala je slabe argumente, a druga polovina studenata čitala je jakeargumente. Kada su završili sa čitanjem naših izmišljenih tekstova, opet smo ih pitali da se izjasne o vakcinaciji. Stav studenata prema vakcinaciji postao je negativniji nakon čitanja ovih tekstova. Tekstovi koji su sačinjeni od jakih argumenata jače utiču na studente i izazivaju veću promenu stava, ali i tekstovi koji su sačinjeni od slabih argumenata menjaju stav prema vakcinaciji!

Jedan potpuno izmišljeni novinski članak, čak i ako je u pitanju samo prepričavanje izjava, uverenja ili iskustava, značajno menjao koliko su studenti sigurni da bi jednog dana vakcinisali svoju decu. Da li možda uzrok podložnosti antivakcinacijskoj propagandi leži u neznanju o vakcinaciji? Naši rezultati kažu – da. Čini se da smo baš zbog neznanja željni bilo kakvih informacija, pa se na nas lepi bilo šta što nam je dostupno. Da li možete da se setite šta ste sve čuli na televiziji ili pročitali u štampi samo ove nedelje? Zamislite sada koliko svakodnevno praćenje pristrasno napisanih, ili nekritički razmatranih novinskih publikacija na temu štetnosti vakcina utiče na stavove onih koji će zaista odlučiti da li da vakcinišu svoju decu. Novine ne čitaju samo roditelji, već i budući roditelji, njihovi prijatelji, savetnici, profesori, uzori mladih, a znamo koliko je mišljenje nama bliskih ljudi od značaja u trenutku donošenja najvažnijih životnih odluka. Ako je jedan izmišljeni tekst mogao da izazove tako snažnu promenu početnog pozitivnog stava, koliko bi tek taj efekt bio veliki na nekoj drugoj grupi ljudi koja zaista posvećeno, ali ne dovoljno kritično svakodnevno pristupa obilju netačnih informacija komercijalno „upakovanih“ u medijski tekst. Pod “komercijalnim pakovanjem“ podrazumevamo naslove ili delove teksta koji sadrže bombastične, uočljive reči, poput Uznemirujuće! Pretrpeli strašne posledice vakcinacije! ili Vakcine, zlo današnjice! Kao što sada znamo, u tekstu koji sledi nakon sličnih naslova u najboljem slučaju ispisana su samo lična uverenja ljudi, bez objektivnih pokazatelja ili naučnih dokaza. A šta sve onda može da uradi jedan blog ili Fejsbuk grupa (dr) Slađane Velkov? Mislite o tome, nemojte samo gledati u sunce ili tako nešto.

Ana Stojković, master psiholog
Trenutno radi na poziciji rukovodioca seminara psihologije u Istraživačkoj stanici Petnica. Kreira i realizuje radionice za razvoj kreativnosti i emocionalne pismenosti dece i adolescenata. Uže oblasti interesovanja su joj dečija psihologija i psihopatologija, kao i dečija psihoterapija. U okviru istraživačke grupe na Filozofskom fakultetu bavi se pitanjem imunizacije i vakcinacije. Svoje istraživačke radove izlaže na domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Radila je kao demonstrator na Fakultetu za medije i komunikacije i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Slobodno vreme poklanja članovima svoje porodice i voli da putuje. .

Jovana Lazarević, master psiholog
Zaposlena je u agenciji za istraživanje tržista, GfK, gde se bavi ponašanjem potrošača i drugim istraživanjima u oblasti marketinga. Trenutno se obučava na tromesečnom programu IAA organizacije (International Advertising Association) iz različitih oblasti marketinga. U okviru istraživačke grupe na Filozofskom fakultetu bavi se pitanjem imunizacije i vakcinacije. Pored istraživanja, njena oblast interesovanja je i REBT psihoterapija, iz koje pohađa napredni nivo edukacije. Tokom studija se bavila istraživanjima iz oblasti kognitivne i socijalne psihologije, a svoje radove je predstavljala na naučnim skupovima u zemlji i regionu.