Da li je psihološki pritisak uvek loš?

Psihološki pritisak i prateći stres se najčešće pominju u negativnom kontestu, kao nešto što je nezdravo i nepoželjno. Međutim, u određenoj meri oni su i korisni pokretači, sve dok ne pređu određenu kritičnu tačku.

Još prvi istraživači stresa koji su proučavali njegove fiziološke pokazatelje su uočili da je stres izazvan svakom situacijom koja zahteva neko novo prilagođavanje. Kratkotrajan stres koji dovodi do ubrzanja pulsa, disanja, povećanja krvnog pritiska i drugih fizioloskih efekata zapravo ima cilj da organizam pripremi pojačani fizički napor (“bori se ili beži” reakcija).  Kasnije je utvrđeno da kratkotrajan stres može poboljšati koncentraciju, sposobnost učenja, memorisanje i razne druge performanse. Psihološki pritisak tada postaje pokretač.

Međutim, ukoliko je ova reakcija prolongirana i fiziološki efekti suviše dugo traju, tada dolazi do snižavanja postignuća i opasnih trajnih fizioloških promena. Rizici po zdravlje se javljaju samo kod ovako prolongiranog stresa.

Psihološki pritisci i prateći stres su konstanta jer život stalno zahteva nova prilagođavanja. Stoga se ne treba plašiti stresa generalno. Ali ako traje predugo i više iscrpljuje nego što nas gura napred, vreme je da se njime pozabavimo kako bismo predupredili opasnije posledice po zdravlje.

Pročitajte još:

Preživeti gubitak
Feliks Baumgartner o odustajanju i suočavanju sa izazovima
Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo

Izvor: Scientific American Mind Magazine