Hiporehabilitacija – terapija uz asistenciju konja

Hiporehabilitacija predstavlja specificnu integraciju fizikalne terapije, psihoterapije, socioterapije uz dopunu defektološkim tretmanima kod osoba kod kojih je to indikovano. To je terapija koja se izvodi pomoću konja gde se konj koristi kao terapeutsko sredstvo.

Izvor: Uintaacademy

Konj je jedina životinja koja se trodimenzionalno kreće napred, nazad i u stranu, gde se sa konjskih ledja prenosi od 90 do 110 impulsa u minutu koji stimulativno deluju na sva čula u organizmu. Korisnici edukacijsko rehabilitacijskog programa-hiporehabilitacije su, pre svega, osobe sa invaliditetom. Koncepcija programa hiporehabilitacije primerena je njihovim potrebama i specefičnim načinima rada koji te potrebe zahtevaju. Zbog značaja porodice i njenih raznovrsnih pozicija u tretmanu dece, porodica se takođe javlja kao korisnik usluga kroz savetodavni rad sa roditeljima-staraocima.

Imajući u vidu razvojne specifičnosti dece i mladih, nužno je programe tretmana primeriti razvojnim karakteristikama korisnika. Uzrast dece i stepen invaliditeta su polazne osnove za uključivanje u jedan od vidova hiporehabilitacije. Na osnovu kompletne medicinske dokumentacije, anamneze i heteroanamneze kao i dijagnoze, osoba se uknjučuje u program.
Za uključivanje dece u program hiporehabilitacije neophodno je upoznati članove porodice sa pravilima ponašanja u blizini konja, njegovom naravi i temperamentom, kao i opasnostima do kojih može doći zbog prirode ponašanja životinje. Nakon upoznavanja sa prethodno navedenim, roditelji/staratelji potpisuju saglasnost za uključivanje u terapijski proces.

Hiporehabilitacijom se obuhvaćene tri grane rehabilitacije: hipoterapija, terapijsko jahanje i sporsko rekreativno jahanje.

Hipoterapija je fizioterapija uz pomoć konja, kao i okupaciona i terapija za stimulaciju govora. Konj ovde služi kao terapijsko sredstvo za prenos kretanja u koraku. Kroz hipoterapiju osoba se dovodi u stanje duboke mišićne relaksacije kroz vežbe koje se uz pomoć terapeuta izvode na samom konju, gde se maksimalno koriste trodimenzionalni pokreti konja, njegova energija i toplota. Direktno se utiče na stimulaciju malog mozga, centra za ravnotežu, mobilišu se karlični i vratni mišići, uspostavlja se kontrola glava – telo i maksimalno se aktiviraju mišići šake koji pod uticajem nervnih impulsa formiraju i stimulišu govorne zone u mozgu, a samim tim se pospešuje emocionalni i intelektualni razvoj. Pokretom otkrivamo svet i sebe u njemu. Otkrivamo postojanje nas samih. Mišić i pokret svojom aktivnošću ostvaruju kretanje i komunikaciju. Stoga je aktivan rad na samoj aktivnosti mišića i prioritet u izvođenju programa hiporehabilitacije. Jednostavni pokreti prstiju kao i fizikalne vežbe se ne doživljavaju kao vežbe pod moranjem. Osećaj da se ovakva aktivnost ne izvodi u zatvorenom prostoru i na strunjaci, već u prijatnoj sredini, na otvorenom u osobi proizvodi osećaj prijatnosti i rasterećenosti. Kada se osoba dovede u stanje duboke mišićne relaksacije tretman ima najviše efekta. Osoba brže i bolje usvaja sve verbalne zahteve, sve što se radi u toku terapije se verbalizuje traži se povratna komunikacija (feedback) gde se stimuliše ekspresivni govor, širi neverbalna komunikacija, javlja se mimika koja iznosi sadržaj misli, emocija, razumevanja. Grade se pokreti gestikulacije pri govoru i komunikaciji. Formiranje važnih govornih zona u mozgu ostvaruje se pod uticajem nervnih impulsa prstiju ruku (što su prsti aktivniji to se bolje ostvaruje njegov govorni, emocionalni i intelektualni razvoj). Jednostavni pokreti prstiju pomažu uklanjanju napetosti ne samo u rukama već i u govornim organima, u usnama i jeziku.

Korisnici osim ovog vida terapije bivaju uključeni i u brigu i negu o konju koga jašu. Tu se prvenstveno misli na hranjenje konja, održavanje njegove higijene, kao i higijene prostora u kome živi, timarenje.

Terapijsko jahanje je usvajanje osnovnih veština jahanja shodno mogućnostima samih korisnika a time se postižu određeni terapijski ciljevi. Za osobe sa problemima mentalnog zdralja od velike je važnosti uvođenje novih sadržaja koji će stimulisati kognitivni razvoj, treba težiti da se usvojene veštine do maksimuma usavrše i postepeno usvajati nove.
Usredsređenje na bilo koju aktivnost je veoma teško, tako da defektološki tretman koji se sprovodi u toku tereapijskog jahanja je sistematičan i navodi individuu da usmeri pažnju na datu aktivnost. U adaptacionom periodu od velike je važnosti omogućivanje osobi vreme da istraži, oseti kako samu sredinu, opremu, konja pa i nas terapeute. Osoba se treba dovesti u stanje da radi ono što bi inače radila ali smisleno, da se ni jednog trenutka ne oseti da se od nje nešto zahteva i da nešto mora. Od izuzetne važnosti je usmeriti konverzaciju prema onome šta se trenutno dešava, kako se osoba trenutno oseća, šta joj se sviđa, a šta ne, treba dozvoliti kreativnost i spontanost.

Sportsko rekreativno jahanje je resocijalizacija i namenjena je osobama sa smetnjama u razvoju koji su savladali osnovne veštine jahanja a imaju mogućnosti da se bave sportom. Cilj ovog programa je da osobe pripreme za takmičenje u konjičkom sportu.

Ovaj vid rehabilitacije je namenjen osobama sa intelektualnim poteškoćama, cerebralnom paralizom, multiplom sklerozom, pervazivnim razvojnim poremećajima, mišićnom distrofijom, disfazijom, hiperkinetičkom sindromom, psihoemocionalnim oštećenjima i reumatskim bolestima.

Kontraindikacije za hipoterapiju su: iskrivljenja kičme veća od 30%, nestabilnost kičme, artroze i luksacije kukova, teža osteoporoza i patološki lomovi kostiju, hemofilija, otvorene rane (dekubitusi) , nekontrolisani epileptički napadi, spina bifida, cerebrovaskularne smetnje zbog aneurizme ili angioma, medikamentozna terapija koja utiče na koagulaciju krvi, alergija na konjsku dlaku.

Koristi od tretmana hiporehabilitacije su višestruki i odnose se i na domen motorike i na psihosocijalni domen. Tu se posebno ističe adekvatnije držanje tela, olakšavanje vršenja prirodnog pokreta, uspostavljanje kontrole i samopoštovanja, proširivanje raspona pažnje i slično.

Konji u hiporehabilitaciji

U sprovođenju tretmana jedan je od najvažnijih faktora konj, te je od velike važnosti pravilno ga izabrati. Kako ne može svaka životinja raditi dresuru ili skakati prepone, tako nije ni svaki konj pogodan za terapijski proces. Zapravo, to je jedan on najtežih zadataka za jednoga konja jer treba ispuniti dugi niz zahteva pre nego što se uopšte pokuša uključiti u terapijski program.
Primarni zahtevi su vezani za fizičku građu, kretanje konja i njegovo zdravlje.
Svaki konj ima specifičan način kretanja; vrlo miran ili aktivan hod, ravan ili energičan kas, ravan ili zahtevan galop
Temperament – Postoje dve krajnosti kada govorimo o temperamentu konja – flegmatičan, odnosno onaj koji „ne mari za svet oko sebe“ i vatren odnosno onaj koji reaguje na najmanje podražaje. Konji su najčešće negde između ove dve krajnosti, bliže jednoj ili drugoj. Za terapiju nam nije potreban baš vatren konj, dakle adekvatnija je opcija – miran i staložen konj sa kojim ćemo moći kvalitetno sarađivati. Temperament je uglavnom nasledna karakteristika, tako da se donekle može preporučiti koji konji su pogodni za terapiju prema rasi. Naravno, tu je i stečeni segment. Konji koji su preplašljivi, agresivni, zlovoljni, agresivni nisu korisni u ovom vidu rehabilitacije. Ovakvo se ponašanje formira kada se loše rukuje s konjem, pa on kroz neko vreme poprimi „loše navike“ poput griženja, ritanja, napadanja ljudi i slično.

Kristina Brajtigam
je porodični psihoterapeut. Jedan je od autora akreditovanog programa obuke u okviru terapijskog modaliteta uz pomoć konja. Svojim angažovanjem u domenu defektologije posebno doprinela poboljšanju mentalnog i telesnog zdravlja korisnicima Beogradskog centra za hiporehabilitaciju. Veliki ljubitelj prirode i životinja koje rado koristi u svom terapijskom radu.

Pročitajte još o životinjama u terapiji:

Terapijska moć životinja 1. deo
Terapija uz asistenciju životinja 2. deo
Pas u terapijskoj sobi 3. deo