Ispeci svoj hleb ljudskosti

Ne znamo spremiti sva jela sveta, ali jedno sigurno znamo. Sve što nam je za njega potrebno je nekoliko osnovnih sastojaka koje uvek imamo u domu. Bar za onaj prosti, sasvim obični, najjednostavniji. On ne zahteva nauku niti talenat, već trud, istrajnost i ljubav. U svakodnevici je gotovo neprimetan, ali ima neprocenjivu istorijsku vrednost. Zato i jeste hleb naš nasušni!

Izvor: http://www.wasteknot.org.uk/

Svi smo Jedno. Bez obzira na boju naše kože, jezik kojim govorimo, mesta u kojima živimo, životne priče koje imamo, mi smo svi jedno… svi smo mi ljudi. Svi mi funkcionišemo kao poseban element većeg i sveobuhvatnijeg sistema kojeg nazivamo čovečanstvom. Stoga, svaka promena jednog ili više elemenata menja celokupan sistem, kao što promene u sistemu menjaju sve ili samo određene elemente. Ovaj proces se može posmatrati i kao ,,igra“ na platnu – svaki novi potez stvara sliku, dok se završena slika može promeniti nanosom male količine nove boje. Na ovaj način svetska ekonomska kriza menja politiku, životi hiljade migranata naše društvo, a slike utopljenog trogodišnjeg dečaka nas kao pojedince.

To je naša realnost na koju svako drugačije reaguje. Neko jednostavno zatvori oči pred svim tim dešavanjima i širom ih otvori (zajedno sa ostalim čulima) prema mnogobrojnim rijalitijima koje nam plasirajukao moderan način ,,zabave“. Neko drugi, usled velike količine neprijatnih sadržaja sa kojima ne može da se izbori, zatvori svoja osećanja, umrtvi ih i ,,otupi“, te poput zombija hoda ulicama sa hladnim pogledom i tupim pokretima. Treći kako bi upravo to izbegli i lakše se suočili sa svakodnevicom traže stručnu psihološku podršku, velikim delom i da bi zacelili traume koje su ponovo ,,oživele“, a koje datiraju od poslednjeg rata na našim prostorima. Istina je da se svako bori na svoj način, ali sa malom rešenošću da nešto zaista i promeni.

Naviknuti da u svakom trenutku dobijemo ono što želimo u što kraćem roku lako odustajemo pri susretu sa najmanjom preprekom. U sebi retko nalazimo volju da nešto uradimo povodom toga, sve pod izgovorom da smo nemoćni i da mnoge stvari iz našeg okruženja ne zavise od nas. Postali smo izuzetno lenji za sve što nam se dešava, toliko da smo prestali obraćati pažnju na posledice takvog našeg ponašanja. Vrlo lako puštamo da drugi upravljaju našim životima i da se potčinjavamo nedaćama koje nas pritiskaju. S druge strane, ima i onih koji se toliko uzdaju u sebe da njihova ,,samoljubav“, osim njih samih, ništa drugo i ne vidi. Stoga, sve više imamo one koji su usmereni samo na sebe i one koji su se pasivno prepustili okolnostima.

Vrlo lako pomislimo da kao pojedinac ili jedan element sistema ništa ne možemo promeniti ili da naš doprinos nije značajan, te da je besmisleno bilo šta i pokušati. Upravo je to najčešći razlog zašto ništa drugo ne preduzimamo osim što se ,,vežbamo“ u svojoj ravnodušnoj pasivnosti, čak i kad nam realnost pokazuje da nismo toliko bespomoćni. Kada bi već u ovom trenutku samo mali broj nas zamesio, a potom i koristio svoj ,,hleb ljudskosti“ mnoge stvari bi se mogle promeniti. Sigurno ne epohalno, ali dovoljno da se pomerimo sa mrtve tačke. Recept je i više nego jednostavan. U brašno svojih trenutnih mogućnosti dodajte malo soli dobrote, šaku kvasca ljubavi, sve prelijte toplom vodom odlučnosti i mesite sa jakom voljom. U pleh dodajte nekoliko kapi ulja humanosti i darivanja i neko vreme pecite na umerenoj temperaturi svoje savesti.
Ove sastojke u svakom trenutku imamo u svom ,,domu“.Samo je pitanje da li ćemo uložiti malo svog truda da bismo nakon nekog vremena uživali u mirisu i ukusu ,,toplog i svežeg hleba“. Na kraju nije ni važno da li je on crn ili beo, veliki ili mali, iz peći bogataša ili siromaha, spremljen po izuzetnom receptu ili najjednostavnijem, od veoma kvalitetnih sastojaka ili sasvim običnih, osnovnih. Ono što je važno jeste podsećanje da nekome naš jedan komadić ,,hleba ljudskosti“ može pomoći da preživi, a nama da se osetimo kao ljudi. Gledajući sa tačke trenutnog sistema čovečanstva ne bilo koji, već oni koji su i dalje živi.

Danka Đukanović, MSc
Danka Đukanović je master psiholog, psihoterapeut u edukaciji sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa različitim grupama. Voditelj je psiho-kreativnih radionica koje su namenjene psihološkom osnaživanju i razvoju ličnih potencijala dece, mladih i odraslih. Zajedno sa osobama sa kojima radi kroz poverljiv, otvoren i iskren razgovor dolazi do rešenja. Smatra da se dijalog javlja iz susreta dve autentične osobe koji vodi do kontakta, a on dalje do promene.

Pročitajte još:

Istorija kriznih SOS linija
Odgovornost posmatrača
Lucifer efekat-kako dobri ljudi postanu zli