Izazovi sebe, promeni etiketu

U deliću sekunde možemo spasiti život. Samo njih nekoliko je potrebno da steknemo prvi utisak o nekome. Ako verujemo u „ljubav na prvi pogled“, jedan je dovoljan. Par desetina sekundi je dovoljno za reklamu koja će nas navesti da kupimo reklamirani proizvod. Samo jedan ,,promašaj“ da sebe uporedimo sa životinjama ili se ,,častimo“ pogrdnim nazivima.

Izvor: Unigraf

Navikli smo da stvari funkcionišu tako što imaju svoje etikete i uputstva za upotrebu koja možemo koristiti kad nam zatrebaju. Ovu naviku prenosimo na ljude verujući da i oni imaju svoja ,,uputstva“ koja su u svakom trenutku ,,dostupna“. Neretko smatramo da ,,odlično“ poznajemo neku osobu, jer smo je ,,dobro pročitali“, tj. da imamo baš pravu etiketu koja je opisuje. Mišljenje o osobi koju upoznajemo formiramo na osnovu svojih čula i prethodnog iskustva. Pri tome, svesno ili nesvesno dodeljujemo etikete koje smatramo da su za nju prikladne. U tom procesu neminovno grešimo i ispravljamo svoje greške.

S druge strane, bili smo u situaciji da gotovo bez pitanja saznamo puno o novim osobama. One nam govore takve stvari nadajući se da će naš prvi utisak zavisiti od onoga što su nam rekli. Na ovaj način sebi daju etiketu koju žele da imaju u našim očima uz gratis ,,deklaraciju“ koja bi trebala da nas uputi kako da se odnosimo prema njima. Misle da su se tako zaštitili od našeg suda, ali istina je da su nam samo pomogli da ga na drugačiji način formiramo.

Kada je reč o sopstvenom etiketiranju, imamo etikete koje smo dobili od drugih i one koje smo sami sebi zalepili. Za razliku od ,,belih“ etiketa koje ponosno stavljamo na čelo, a na kojima piše da smo uspešni, pametni, srećni… one neugodnije ili ,,crne“ češće koristimo. Ostale boje se nalaze između ovih ekstrema, a u tom svetu šarenila biramo one koje su nam trenutno potrebne. Kada smo ljuti na sebe izvlačimo ih iz rukava. Ne biramo vreme. Ne obraćamo pažnju na okolnosti i ljude oko nas. Bes je toliko intezivan da se često i sami iznenadimo koliko ,,dobro“ možemo da se etiketiramo. Mnoge etikete su nam poznate od ranije. Znamo ih od vremena kada smo ih čuli od nama bliskih i voljenih. Lepili su ih na nas kad nije bilo po njihovom, već kad smo slušali sebe i svoje potrebe. Ponekad, samo iz zabave. Nisu mnogo marili što nas povređuju i što te reči ostaju u nama ceo život. Zato se takvih reči-etiketa prvih setimo.

One su jedan od razloga zbog kojih se plašimo neuspeha i mogućnosti da pogrešimo. Dobro znamo kad nešto ne uradimo kako treba, ali izgleda to nije dovoljno. Stajemo tek onda kada sebe izlepimo etiketama na kojima piše da smo nesposobni, glupi, lenji… samo zato što smo pogrešili. Tako još više hranimo svoju početnu napetost zbog neuspeha, jer su etikete hrana koja podstiče rast našeg lošeg samopoštovanja i ljutnje na sebe. Ako nam nešto nije po volji što dolazi od drugih, lako i njih zaspemo pogrdnim nazivima. Uostalom, kako drugačije?!

Jedan od načina da se zaštitimo od ovakvog oblika etiketiranja sebe i drugih jeste da obraćamo pažnju na to kako lepimo etikete. Da li to radimo tako što ih lepimo jedne preko drugih, te preko svih dobrih zalepimo i jednu lošu čineći da i one koje su ispod bivaju zaboravljene. Za promenu, redajmo ih jedne pored drugih. Tako će nam svaka od njih biti vidljiva, te će ,,bele“ biti dostupne kao podsticaj, a ,,crne“ kao podsetnik ili opomena.

Primer pogrešno datih etiketa je Susan Boyle koja je učestvovala u šou Britain’s Got Talent (ukoliko već niste, pogledajte njen nastup na YouTube-u). Ona je postala podsetnik izreke ,,Ne sudi knjizi po koricama“. Kada smo mi u pitanju, dodala bih – ne sudi sebi po jednoj stranici života. Daleko smo više od svih etiketa koje možemo da zamislimo i zalepimo na sebe, ali i onih koje smo dobili ili dobijamo od drugih. Istina je da ne možemo pobeći od njih niti ih ignorisati, ali možemo upravljati njima. Sistematičnim radom možemo ih uočiti, razumeti značenje koje imaju za nas, a potom one koje nas povređuju promeniti. Nije toliko teško.

Danka Đukanović, MSc
Danka Đukanović je master psiholog, psihoterapeut u edukaciji sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa različitim grupama. Voditelj je psiho-kreativnih radionica koje su namenjene psihološkom osnaživanju i razvoju ličnih potencijala dece, mladih i odraslih. Zajedno sa osobama sa kojima radi kroz poverljiv, otvoren i iskren razgovor dolazi do rešenja. Smatra da se dijalog javlja iz susreta dve autentične osobe koji vodi do kontakta, a on dalje do promene.

Pročitajte još:

Ispeci svoj hleb ljudskosti
Zašto ljudi vole da sebi sreću kvare
Kako postati emocionalno inteligentan 5 ključnih veština