Između slobode i sputanosti

U ovom tekstu želim da pristupim ideji slobode iz psihološkog ugla. Naravno, nemoguće bi bilo slobodu definisati univerzalno i podrazumevati da ona znači isto za svakoga. Ali taj pojam nosi sa sobom određenu težinu, o njemu je ispričano bezbroj priča i za nas koji težimo razumevanju ljudskih bića, predstavlja jedno od najvažnijih pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa postojanjem. Da li smo slobodna bića koja upravljaju svojim životima ili smo tek proizvod brojnih uticaja koji nas guraju i vuku u raznim pravcima, bez našeg većeg udela u tome. Odgovori do kojih dolazimo u velikoj meri određuju način na koji ćemo pristupiti životu i odigrati svoju ulogu u njemu.

Freedom by Christophe Kiciak

Zamislite dve osobe koje, na prvi pogled, vode najobičnije živote. Obe ustaju ujutru, doručkuju, idu na posao. Ostatak vremena provode sa porodicom ili prijateljima, s vremena na vreme pogledaju neki film ili utakmicu. Naizgled, možemo pretpostaviti da su umnogome slične. Ali šta ako prva osoba ne voli svoj posao, a porodični život nije ispao onakav kakvim ga je zamišljala. Šta ako želi samo da „pregura“ taj i svaki sledeći dan, i doživljava svoju situaciju beznadežno. Druga osoba radi posao koji je čini ispunjenom, oseća da ima kontrolu nad svojim životom i voli ga baš takvog kakav je. Lični doživljaj sputanosti u prvom slučaju, ili slobode u drugom, snažno boji njihove živote i možemo reći da žive u veoma različitim psihološkim svetovima.

Nemoguće bi bilo navesti sva moguća tumačenja slobode, ali možemo obratiti pažnju na neka, posebno korisna. Za početak, slobodu možemo posmatrati kao mogućnost izbora. To bi značilo da biramo ono što je na neki način bolje, prihvatljivije od nečeg drugog. Naš izbor može biti veoma konkretan, pitanje toga šta ćemo pojesti, da li ćemo navući žute ili plave čarape, ali može podrazumevati i doživljaj kontrole nad sopstvenim životom, ideju da on suštinski zavisi od naših odluka, a ne od bioloških datosti, neadekvatnog vaspitanja, meteora ili diskutabilno izabranih predsednika.

Slobodu možemo zamisliti i kao okvir u kome možemo da budemo ono što želimo ili kao pravo da se izražavamo i da nas prihvate takve kakvi smo. Ljudi se često „zarobe“ idejama o tome kako ih drugi vide i kako izgledaju u tuđim očima. Naravno, uvažavanje toga šta drugi misle o nama, samo po sebi, ne predstavlja problem. Problem može nastati ukoliko poverujemo da je nečije viđenje jedina prava i moguća „istina“ o nama, posebno ukoliko je veoma negativno i ako ga, kao takvo, prihvatimo kao srž našeg doživljaja sebe, kao deo identiteta.

Neodvojivo od problema slobode je i pitanje promene. Verujem u to da se najveća sloboda ogleda u mogućnosti lične promene. Naravno, menjamo se svaki dan i promena perspektive u vezi sa manje značajnim stvarima, za mnoge je potpuno prirodna i normalna pojava. U tom smislu, sloboda znači da jedan dan možemo krenuti drugom stranom ulice, ostavivši mali trag u svežem asfaltu. Ono od čega ne možemo baš tako lako da odstupamo su naša duboko ukorenjena uverenja o svetu. Nije lako napustiti utabane puteve, ubeđenja koja nosimo sa sobom od kad znamo za sebe, koja su često toliko jaka da bismo se osetili kao da nestajemo ukoliko bismo ih na bilo koji način ugrozili. Ali čak i njih je moguće promeniti, pod određenim uslovima i taj proces ume da bude veoma oslobađajuć.

Konačno, najvažnija je količina slobode koju kao ljudska bića doživljavamo. Možemo reći da smo svi slobodni, ali u određenoj meri. Ukoliko sebe doživimo kao potpuno bespomoćne i prepuštene okolnostima, zaista ostaje jako malo prostora za priču o slobodi. Ali najbitnija sloboda koju imamo je mogućnost da osmislimo sebe kao slobodna, agensna bića i da to iskoristimo najbolje što umemo. U tom smislu, rekla bih da ne postoji mogućnost dovođenja u pitanje postojanja slobode, bar dok postoji makar jedna osoba koja sebe doživljava kao slobodnu.

Tatjana Pivić, MA, konstruktivistički psihoterapeut.
„Duboko verujem u to da psihoterapija može da predstavlja jedan od najvažnijih koraka u životu osobe. Ceo proces predstavlja posebno iskustvo, koje može doneti značajne promene i pomeriti osobu iz zaglavljenosti, preplavljenosti bolnim osećanjima i osmeliti je na drugačiji pogled na svet.“

Pročitajte još:

Potreba za bliskošću u savremenom svetu
Konstruktivistička psihoterapija
Briga o sebi