Kako prevazići hroničnu brigu…?

Prirodno je da brinete. Ljudi brinu zbog  nečega što su možda pogrešno uradili ili još češće, zbog opasnosti koja bi mogla da im se dogodi. Brigom izražavate da vam je stalo do sebe, svoje budućnosti, okoline u kojoj živite, posla, dece, braka, prijatelja… do svih važnih aspekata života… Sama mogućnost da naše vrednosti mogu biti ugrožene, povod su za brižne misli. Medjutim,  hronična zabrinutost psihički iscrpljuje i osiromašuje život. Važno je praviti razliku između zdrave zabrinutosti i nezdrave, preterane brige.

U komplikovanom svetu u kome živimo postoji niz opasnosti,  a zdrava briga omogućava da te opasnosti predvidimo i da se za njih pripremimo. Prema tome, zdrava zabrinutost povećava našu spremnost da zaštitimo ono do čega nam je stalo,  nalazeći rešenje za probleme.  Takva vrsta zabrinutosti, vezana je za konkretnu situaciju, omogućava realno sagledavanje potencijalnih nevolja, mobiliše energiju i daje jasniji uvid u načine na koje bi nevolje mogli da predupredimo ili prevaziđemo.

Nezdrava, hronična briga blokira. Mada su neke osobe sklonije brigama, one često nastaju kao izraz akumiliranog stresa. Misli koje su potpuno zaokupljene mogućim katastrofičnim scenarijima, iscrpljuju osobu i onemogućavaju je da normalno funkcioniše. Hronična briga, praćena napetošću, poremećajima spavanja, mišićnom tenzijom, umorom i problemima u koncentraciji, je najizrazitija karateristika generalizovanog anksioznog poremećaja. Međutim, i druge vrste anksioznih poremećaja, kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj, hipohondrija, napadi panike ili socijalna anksioznost, često su praćene hroničnom brigom.

Kako brige postaju hronične?

Način mišljenja koji brigu čini patološkom i hroničnom se može opisati kao „Šta ako…“ mišljenje. Takav misaoni obrazac  u suštini nerealno preuveličava preteću opasnost, a potcenjuje naše kapacitete da se nosimo sa teškoćama, neprestano traga za mogućim katastrofalnim ishodima situacije koja je predmet brige. Pošto su mogućnosti za loše i nepovoljne ishode nepregledne, osoba veliki deo vremena posvećuje njihovom zamišljanju i postaje još više uznemirena. Tako se formira začaran krug brige. „Šta ako izgubim posao“, „Šta ako dete padne i razbije glavu“, praćeno zamišljanjem strašnih slika, vodi teskobi, očajanju i kontraproduktivnim ponašanjima. Osoba zabrinuta zbog gubitka posla pravi veći broj grešaka na poslu i povećava šanse da bude otpuštena, a preterano zabrinuti roditelj onemogućava dete da postane odraslo i da se osamostali.

Uverenje da moramo brinuti da bi na neki način predupredili moguću katastrofu, produžava i povećava tendenciju da brinemo. Takođe, i uverenje da je briga pogubna za naše psihičko i fizičko zdravlje i da je apsolutno moramo sprečiti, samo podstiče novu brigu – brigu povodom brige.

Kako se osloboditi hronične brige?

• Ljudi imaju ograničen kapacitet pažnje. Zaokupljeni brigama, nisu u stanju da primete povoljne mogućnosti koje im se pružaju u životu. Sistematski i svakodnevno usmeravajte pažnju na šanse koje vam život donosi.
• Ako od života zahtevate apsolutnu sigurnost i garanciju da ništa loše ne sme da se desi, tražite nešto što je nemoguće. Prihvatite neizvesnost kao deo života. Brigom nećete ni malo smanjiti njen stepen.
• Umesto hronične brige razvijajte osećanje zdrave zabrinutosti, koje je vezano za konkretnu situaciju i traje koliko i situacija koja ga izaziva. Tako povećavate sopstvene kapacitete da se zaštitite i prevaziđete opasnosti i pretnje. Istina je da postoji mogućnost da se loše stvari dese, međutim samo zdrava zabrinutost može da vam pomogne da realno procenite verovatnoću neželjenog ishoda i da se adekvatno zaštitite. Ako je verovatnoća da će padati kiša velika, ponećete kišobran.
• Ograničite i unapred odredite vreme u kome ćete se baviti brigama. Unapred određeno vreme u toku dana posvećeno brigama, crnim mislima, beskrajnim analizama teškoća, omogućava da brižne misli koje se pojave tokom dana odložite za vreme kada možete da brinete do mile volje. Na taj način se postepeno stiče kontrola i usmerenost na sadašnjost.
• Vežbajte strategije rešavanja problema. Suočeni sa situacijama u vezi kojih ste hronično brinuli uvidećete da su one manje loše nego što ste ih zamišljali ophrvani brigama.

Zaustavite destruktivni uticaj hronične brige i ne gajite iluziju da se hroničnom brigom sprečavaju neželjeni ishodi. Činjenica je da se većina stvari oko kojih brinete u budućnosti neće desiti, a sopstvenu prošlost brinući ne možete da promenite. Razvijate kapacitete da hrabro živite sopstveni život.

Pročitajte još:

Zamke prokrastinacije
Anksioznost i panični poremećaj