„Magične prečurke“ kao lek?

Pre dva dana je objavljena naučna  studija  koja je izazvala veliko interesovanje medija. Mnogi su preneli informaciju  o potencijalno lekovitom uticaju psilobicina (aktivnog sastojka „magičnih pečuraka“ ili ludih gljiva“ – kako se u slegnu često naziva ova vrsta halucinogenih pečurki) u tretiranju depresije.

Istraživanjem koje je rađeno uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI), utvrđeno je da kod dobrovoljaca koji su primili psilobicin nije došlo do pojačavanja vizuelne imaginacije kao što je bilo očekivano, već je došlo do „isključivanja“ dela mozga koji je obično previše aktivan u nekim tipovima depresije. Prema navodima BBC-a, drugom studijom koja bi trebalo za dva dana da bude objavljena u British Journal of Psychiatry, je utvrđeno da je psilobicin kod volontera doveo do pojačane sposobnosti prisećanja u vezi sa ličnim uspomenama. BBC navodi da sami autori studije sugerišu potencijalne koristi psilobicina u psihoterapijskom radu.

Ovo je bio glavni razlog da veliki broj medija prenese iskrivljenu informaciju o korisnom dejstvu ove halucinogene droge kada je u pitanju lečenje depresije. Sada je mnogi ispravljaju.

Prvo, studija nije ni istraživala dejstvo psilobicina na osobe koje pate od depresije, već na dobrovoljce sa iskustvom korišćenja halucinogena bez istorije psihijatrijskih problema. To znači da je nemoguće zaključiti kakvo bi dejstvo ona imala na depresivne pacijente ili osobe koje ranije nisu upotrebljavale ovu halucinogenu supstancu.

Drugo, istraživači se nisu bavili mogućim kratkotočnim ili dugoročnim negativnim efektima psilobicina na psihičko i fizičko zdravlje, te je na osnovu ove studije nemoguće zaključiti da li se javljaju i koliko su opasni.

Treće, volonteri su intravenskom infuzijom  primali ograničenu dozu psilobicina u strogo kontrolisanim uslovima, iz čega se ne može ništa  zaključiti o potencijalnim opasnostima uzimanja „magičnih pečuraka“ sa ilegalnog tržišta.

Šta je onda ova studija zapravo otkrila? Njen glavni cilj je bio da utvrdi dejstvo psilobicina na ljudski mozak. Subjekti su opisivali sadržaj i intenzitet svojih halucinatornih doživljaja, dok im je putem fMRI-a posmatran protok krvi kroz određene moždane regije.

Ustanovljeno je da zaista dolazi do smanjenja moždane aktivnosti (protoka krvi)  u određenim delovima mozga. Najzanimljiviji zaključak je da je ono bilo obrnuto srazmerno intenzitetu subjektivnih iskustava – veće snižavanje je značilo intenzivnije subjetivne efekte psilobicina. Autori ovo snižavanje aktivnosti dovode u vezu sa „nesputanijim stilovima kognicije“. Zaista je ustanovljeno i  snižavanje aktivnosti jedne regije čija se pojačana aktivacija ponekad dovodi u vezu sa depresijom ali je ova veza još uvek nejasna.

Stoga se može zaključiti da je medijski prezentovana vest bila prilično iskrivljena. Iako je ovo istraživanje dalo određeni doprinos razumevanju uticaja psilobicina na mozak, ono svakako ne govori o tome da je korišćenje „magičnih gljiva“ korisno za ljude koji pate od depresije. Niti da njihovo korišćenje nema ozbiljnih negativnih  zdravstvenih posledica.

Izvori:

Članak BBC-a:

http://www.bbc.co.uk/news/health-16678322

Članak NYDailyNews-a:

http://www.nydailynews.com/life-style/health/magic-mushrooms-effective-treating-depression-brit-studies-show-article-1.1010918?localLinksEnabled=false

Kritički osvrt na medijske vesti o ovom istraživanju:

http://www.nhs.uk/news/2012/01January/Pages/psilocybin-mushroom-brain-scans.aspx