Muzički ukus i ličnost

Može li se na osnovu muzičkog ukusa saznati nešto o osobi? Da li ljudi određenih osobina biraju različite vrste muzike i koliko je taj izbor stabilan tokom vremena?

Poslednje decenije istraživači širom sveta pokazuju interesovanje za izučavanje povezanosti između muzičkog ukusa i osobina ličnosti. Na osnovu njihovih nalaza otkriveno je da muzička preferencija reflektuje specifične karakteristike ličnosti i obrnuto, da se na osnovu crta ličnosti može predvideti kom će muzičkom stilu osoba biti naklonjena.

Jedno od najuticajnijih i najobuhvatnijih u ovoj oblasti je istraživanje koje su sproveli Rentfrow i Gosling 2003. godine. Autori su najpre na osnovu intervjuisanja američkih tinejdžera o tome koju muziku slušaju sačinili listu od 16 muzičkih žanrova, a zatim su ove žanrove, na osnovu sličnosti, svrstali u 4 šire dimenzije. To su:

• Refleksivna/Kompleksna (bluz, džez, klasična i kantri muzika),
• Intenzivna/Buntovnička (rok, alternativna i hevi metal muzika),
• Optimistična/Konvencionalna (religiozna, pop i muzika iz filmova) i
• Energična/Ritmična (rep, hip-hop, soul, fank, elektronska i dens muzika ).

Nakon toga, autori su proučavali na koji način su muzičke dimenzije povezane sa dimenzijama ličnosti. Za potrebe ispitivanje, autori su koristili petofaktorski model ličnosti (McCrae & Costa, 1990).

Rezultati ove studije pokazuju da su oni koji slušaju refleksivnu/kompleksnu, kao i  intenzivnu/buntovničku muziku otvoreniji za nova iskustva u poređenju sa preostale dve grupe. Dalje, oni koji slušaju optimističnu/konvencionalnu muziku su u najmanjoj meri otvoreni za nova iskustva, ali su zato ekstravertne osobe i pokazuju visok stepen saradljivosti i savesnosti. I konačno, oni koji preferiraju energičnu/ritmičnu muziku, kao i prethodni, su ekstravertne i saradljive osobe.

Autori objašnjavaju svoje nalaze pozivanjem na teoriju potreba i pristup gratifikacije (Rosengren,  1985). U skladu sa tim, ljudi preferiraju određenu vrstu muzike jer poseduju određene karakteristike ličnosti koje ta muzika zadovoljava. Npr. ekstraverti, koji generalno vole da se socijalizuju i uživaju u provođenju vremena sa drugima, preferiraju onaj vid muzike koji inicira socijalne interakcije (npr. dens muziku); slično, individue koje pokazuju visok nivo otvorenosti za iskustva, žude za “raznolikom intelektualnom stimulacijom i estetskim ugođajem” (McCrae & Costa, 1988), te preferiraju relativno “teške i  mračne” tipove muzike (npr. hevi metal).

Takođe, ovi nalazi mogu se objasniti i pozivanjem na model optimalne stimulacije (Eysenck, 1990; Zuckerman, 1979). Po tom modelu individualne razlike među ljudima rezultat su genetičkih razlika, tačnije razlika između nivoa kortikalne pobuđenosti. Tako su prema Ajzenku ekstraverti hipopobuđeni, odnosno imaju takav nervni sistem koji redukuje uticaj stimulacije, pa uvek tragaju za dodatnom stimulacijom da bi dostigli optimalni nivo pobuđenosti. Nasuprot njima, introverti su hiperpobuđeni, te imaju takav nervni sistem koji pojačava nadolazeće stimuluse, održavajući budnost kore velikog mozga na relativno visokom nivou. Zato introverti pokušavaju da izbegnu stimulaciju, pa je preterana stimulacija za njih averzivna, čak bolna, dok premala stimulacija kod ekstraverta rezultira dosadom i eventualnom pospanošću. Stoga,  ekstraverti će birati muziku kojom mogu da dostignu optimalni nivo stimulacije, a introverti  manje stimulativnu muziku.

Iako su autori dokazali izvesnu povezanost između tipova muzike i dimenzija ličnosti, ostalo je da se pokaže da li su ove tendencije postojane tokom vremena. Kako je ovo istraživanje trajalo 3 nedelje, nema mesta za takve zaključke. Odgovor na ovo i druga pitanja daje longitudinalna studija Delsinga i saradnika (2001-2006). Uzorak ispitanika u ovoj studiji je obimniji (N=2334) i obuhvata adolescente sa područja Nemačke, te su i nalazi studije relevantniji za naše prostore.

Njihove 4 dimenzije nazvane su Rok, Elit, Urban i Pop/Dens.

• Rok odgovara Intenzivnoj/Buntovničkoj muzici i uključuje sledeće žanrove: hevi metal/hard rok;  hardkor/ pank/grandž; gotik i rok.
• Elitna odgovara Refleksivnoj/Kompleksnoj muzici i tu spadaju sledeći pravci: džez, gospel i klasična muzika.
• Urbana odgovara Energičnoj/Ritmičnoj muzici i uključuje: hip-hop/ rep;  soul/R & B .
• Pop/Dens odgovara Optimističnoj/Konvencionalnoj muzici i obuhvata:  trens/ tehno,  i  MTV muziku.

Autori su zatim, kao i u prethodnom istraživanju, dokazivali povezanost muzičke preferencije i dimenzija ličnosti iz „petofaktorskog“ modela. Došli su do sledećih zapažanja:

1)      Oni koji slušaju Rok muziku su otvoreni za iskustva, ali imaju sniženu savesnost. To znači da su ovo intelektualno radoznale, estetski senzitivne osobe, preferiraju različitost, nezavisnost mišljenja i sklone su nedogmatičnim stavovima. Zainteresovane su za događaje u spoljašnjem svetu, ali su prijemčive i za unutrašnje doživljaje, intenzivnije doživljavaju i pozitivne i negativne emocije, dovode u pitanje autoritete, ali su otvorene ka prihvatanju novih ideja i vrednosti. Takođe, ove osobe imaju slabiju samokontrolu, ne teže disciplinovano svojim ciljevima, manje ih vezuju moralni principi u ponašanju, i  mogu imati hedonističku orijentaciju.

2)      Oni koji slušaju Elit muziku su kao i prethodni otvoreni za iskustva, ali su osim toga i saradljivi i često emocionalno nestabilni (imaju povišen neuroticizam). Ovo znači da su to saosećajne, altruistične osobe, sa jakom potrebom da pomognu drugome, iskrene su, imaju poverenje u ljude, predusretljive su, skromne i imaju blagu narav. Međutim, karakteriše ih i intenzivno doživljavanje negativnih emocija kao što su strah, tuga, krivica, uznemirenost, koje remete njihovo prilagođavanje, njihove reakcije su neretko iracionalne, slabo kontrolišu impulse i imaju slabu sposobnost konstruktivnog prevazilaženja stresnih situacija.

3)      Slušaoci Urbane i Pop/Dens muzike su dosta sličnog mentalnog sklopa. To su ekstravertne osobe koje odlikuje druželjubivost, energičnost i optimizam, pričljive su i aktivne, vole velike skupove ljudi i vole uzbuđenja. Pored toga su kao i oni sa Elitne dimenzije saradljivi. Međutim, razlikuju se od onih koji su svrstani na Rok dimenziju po tome što imaju izraženu savesnost. Naime, ove osobe su samodisciplinovane, imaju visoku težnju za akademskim i profesionalnim postignućem, tačne su i pouzdane, imaju jaku volju; mogu biti sitničavi i kompulzivno uredni.

Pored povezanosti muzičkog ukusa i karakteristika ličnosti, autori su, kako je pomenuto, ispitivali i stabilnost ove povezanosti tokom vremena. Došli su do sledećih zapažanja:

Generalno gledajući, muzički ukus je relativno stabilan tokom vremena.

• Ipak, ima i odstupanja. Može se uočiti da protokom vremena raste interesovanje za tvz. urbane muzičke pravce, a slabi interesovanje za ostale muzičke pravce.
• Pritom, osobe koje su otvorene za iskustva će sa odrastanjem sve više slušati „Urbanu“ a sve manje „Pop/Dens“ muziku.
• Takođe, i kod onih adolescenata koji su saradljivi, vremenom slabi  interesovanje za Pop/Dens muziku.
• Ekstravertne osobe od starta ne pokazuju interesovanje za muziku sa Rok dimenzije, niti postoje izgledi da će na starijem uzrastu ovakve osobe početi da slušaju tu vrstu muzike.
• Opšti zaključak autora je da sa uzrastom raste preferencija za „Elitnu muziku“, a opada za Rok i Pop/Dens dimenziju.

I konačno, istraživači su uočili neke značajne povezanosti između pola i muzičkog ukusa. Zaključci su sledeći:

• Na mlađem uzrastu dečaci češće slušaju Rok muziku, a devojčice Elit i Urbanu.
• Međutim, sa odrastanjem devojčice pokazuju veću stabilnost u preferenciji određene vrste muzike, dok dečaci češće menjaju muzički ukus. Npr. od mnogih dečaka koji  slušaju rok muziku većina će se kasnije preusmeriti na slušanje nekog urbanog pravca. Sa druge strane, onaj mali broj devojčica koji u početku preferira rok, ostaće veran ovoj vrsti muzike i tokom odrastanja.

Prikazani rezultati sugerišu da inicijalni izbor muzike, kao i potonja eksperimentisanja sa različitim muzičkim stilovima nisu proizvod nasumičnih, površnih poteza pojedinca, već su u mnogome ukorenjeni u strukturi njegove ličnosti. Osim što sklop ličnosti diktira trasu naših putovanja kroz svet muzike, isto tako je i naše životno putanje u velikoj meri moguće predvideti na osnovu muzike koja nas pokreće.

Leonora Pavlica, MA
Leonora Pavlica rođena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je psiholog, a od 2009. godine i master kliničke psihologije. Po zanimanju je psihoterapeut i psihološki savetnik, a u svom radu oslanja se na konstruktivistički modalitet. Pored toga, trenutno je aktivna u pisanju kratkih psiholoških pripovedaka, a teme koje obrađuje vezuju se za preispitivanje diskursa patologizacije društva.

Pročitajte još:

Alternativne vizije ludila – antipsihijatrijski pokret
Depresija: neprijatelj ili saveznik?
Status dijagnoze internet zavisnosti u savremenom društvu

____________________________________

Literatura:

Chamorro-Premuzic, T., Furnham, A. (2007): Personality and music: Can traits explain how people use music in everyday life?, British Journal of Psychology, 98, 175-185

Delsing, M.J.M.H., Bogt, T.F.M.T., Engels, R.C.M.E., Meeus, W.H.J. (2008): Adolescents` Music Preferences and Personality Characteristics, European Journal of Personality, 109-130

Livosky, M., Stevens, L.B., Hoff, R., Surawski, M. (2012): Personality and Music Preferences in College Students and Young Children, Psychology Journal, Vol. 9, No. 1, pp. 13-25

Rentfrow, P.J., Gosling, S.D.  (2003): You are what you listen to, Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 84, No. 6