Ne umire se od stresa, umire se od vrtenja u krug

I naša psiha i naše telo podnose savremeni stres vrlo dobro. Čak rastemo iz njega. Kada rešavamo neki problem, kada vodimo aktivan život, kada imamo ambicije. Svaki bogat i ispunjen život je uvek pun stresa.

Na neki način, stres je znak da vodimo dobar život, da napredujemo i razvijamo se. Ako se zalažemo za neku našu vrednost u životu, neminovno je da ćemo doživljavati stres, jer biće prepreka koje treba prevazići. Možda ćemo doživljavati povremene neuspehe. Možda i velike gubitke. Ako iskreno volimo takođe ćemo patiti, kada nekome koga volimo nije dobro.

U takvim situacijama mi se zapravo i ne žalimo na stres koji osećamo, jer lepo prepoznajemo da je to što doživljavamo prirodno i deo života. Ne javljaju se ljudi na terapiju kada im neko umre, pa su tužni. Ili kad je rat, pa ih je strah. Oni znaju da su to zdrava osećanja za te situacije. Javljaju se kad procene da je već prošlo mnogo vremena nakon smrti, ili rata, a oni još uvek osećaju isto.

Stres koji nam zaista smeta i koji nas polako ubija možemo nazvati besmisleni stres. To je onaj napor koji ulažemo iako znamo da je borba uzaludna. Ono kad se vrtimo u krug. Ne žalimo se mi na stres kada je problem nov, već kada je stari, onaj koji se stalno ponavlja. Iste besciljne svađe. Iste greške koje pravimo u životu, iznova i iznova. Ili kada lažemo sebe. Recimo, da smo srećni u braku. Da ne vidimo to što vidimo. Da ne verujemo u ono u šta sumnjamo. Kad oprostimo, a znamo da će opet. Svaki put kad slažemo sebe, mi osećamo taj loš stres. Ili na poslu, kada snosimo odgovornost za nešto za šta nismo smeli biti odgovorni. Kad radimo, iz straha, nešto za šta nismo dovoljno obučeni, ili nemamo dovoljno informacija. Kada odlazimo svaki dan među iste otrovne ljude koje ne volimo.

Mi smo savršeno napravljeni da podnosimo sve loše i neprijatno što je za naše dobro i što nam služi rastu. Ali kada radimo protiv sebe, kad lažemo sebe i vrtimo se u krug, telo će da reaguje. Glavoboljom, depresijom, osipom, nezadovoljstvo, besom, iritabilnim crevima, lupanjem i preskakanjem srca, umorom. Telo nepogrešivo razlikuje dobar od lošeg stresa i uvek će da nas opominje. Ne možemo ga slagati.

Pročitajte još:

Lične granice protiv teških ljudi
Terapijski značaj smeha
Ništa nije zabavno dok ne postaneš dobar u tome
Kad porasteš kašće ti se samo