Živeti svoj život
Kada kažemo „živeti svoj život“ jedna od prvih asocijacija može biti neka od onih koje smo svi nebrojeno puta u životu čuli: „gledati svoja posla“, „U se i u svoje kljuse“… Medjutim, osnovna ideja ovakvog naslova je življenje života na autentičan način, tj. na svoj način, oslobođeni svih ličnih iskrivljenih očekivanja, kao i onih koja drugi ljudi postavljaju.
Ukoliko se život živi na način koji nije „izvorno naš“ , po unapred skrojenom scenariju, u kome iako smo glavni glumci, vremenom sebe sve više ograničavamo, propuštamo prilike koje mogu doprineti ličnom rastu i razvoju svakog pojedinca. Mada se čini da je tako bolje, zapravo, mi tako zatvaramo vrata svim novim mogućnostima koje pomeraju granice i vode ka većem zadovoljstvu životom. …nastavak.
O onima što kažu „Meni se to nikad ne bi desilo!“
Jedna moja drugarica često piše o ličnim stvarima, ličnim neuspesima, strahovima, koje nije lako reći javno. Nije od onih što povraćaju po nepoznatim ljudima svoje bolne teme, nego tek povremeno napiše nešto intimno. A onda ima jedna žena, njena prijateljica, koja joj uvek prokomentariše te njene tekstove, uvek u istom duhu:
„Meni se to nikada nije dogodilo!“
ili „Ne mogu da zamislim zašto si to uradila“ …nastavak.
Zašto je lepo i važno voditi dnevnik
Ne postoji pravilo kako se piše dnevnik. Možete ga počinjati sa „Dragi dnevniče“, možete sa „Draga neka-konkretna-osoba“, možete se obraćati i sebi u budućnost, možete umesto svega toga svakom danu dati neki naslov po nečemu važnom što vam se tog dana dogodilo, a može i bez naslova. Nema pravila. Rekla bih da je jedino vrlo važno da upišete datum.
U dnevnik možete pisati šta god želite. Možete pisati konkretne događaje koji su se taj dan dogodili. „Dragi dnevniče, …nastavak.
Biti sebi dobar
Svako ima svoj način na koji tretira sebe. Ako se upustimo u malo istraživanje samo u svom okruženju, doći ćemo do zaključka da način samotretmana ne zavisi od toga koliko je neko obrazovan, uspešan, moćan, lep, zgodan… Samotretman zapravo je najviše povezan sa tim koliko osoba prihvata sebe.
Šta to znači?
Svako od nas ima unutrašnji dijalog koji se svakodnevno odvija u vezi sa različitim pitanjima iz našeg života. Taj unutrašnji dijalog …nastavak.
Ljutnja je znak poštovanja onoga na koga se ljutimo
Ljutnja je osećanje koje je neopravdano na zlom glasu. Njen loš publicitet potiče od činjenice da je neprijatna za podnošenje. Takođe, sa ljutnjom često ne znamo šta da radimo. Ne znamo uvek kako da tu energiju koju nam ljutnja daje iskoristimo na pravi način.
Izvor: www.panoramaaudiovisual.com
Jer ljutnja nam daje energiju s razlogom. Roditelji retko uče decu kako da izraze ljutnju, a najčešće ih samo kažnjavaju ako ljutnju ispolje na neadekvatan način (udaranjem, vikanjem itd). Naravno, ni roditelji nisu od svojih roditelja dobili bolju edukaciju po pitanju ove emocije. …nastavak.
Alternative psihijatrijskoj hospitalizaciji
Antipsihijatrijski pokret ’70-tih je snažno kritikovao medicinski model koji je bio dominantan u psihijatriji, štetne prakse „lečenja“ (kao što je elektrokonvulzivna terapija – terapija elektroškovima), izraženu disproporciju moći između pacijenata (koje „treba izlečiti“) i lekara (čiji autoritet je neprikosnoven). Iako su joj mnogi zamerali da nije ponudila adekvatne alternative za pacijente sa najtežim problemima, ona je zapravo dosta uticala na savremenu psihijatriju kroz uvođenje ograničavanja prisilnog lečenja, napuštanje zdravstveno štetnih praksi, ograničenje dužine hospitalizacije itd.
Međutim, medicinski model …nastavak.
Roditeljske veštine
U našoj javnosti se, na žalost, češće i lakše može doći do informacija o (fizičkom) kažnjavanju dece kao metodi vaspitanja nego o konkretnim primerima o suočavanju sa izazovima roditeljstva koji ne uključuju fizičku kaznu. S druge strane, uopšteni saveti kao što su „razgovarajte sa detetom“ ne pomažu baš puno u konkretnim situacijama.
Stoga vam donosimo nekoliko sjajnih domaćih blogova gde možete pronaći primere konkretnih situacija o tome kako se postaviti i šta se može uraditi: …nastavak.
Kad je vreme da se obratite psihoterapeutu i prevaziđete otpor prema promeni?
Ponekad je ovo pitanje suvišno. Kada klijent trpi ogromnu psihičku bol izazvanu nekom traumom ili snažnim stresnim događajem kakvi su npr. kao saznanje o teškoj bolesti, smrt ili bolest bliske osobe, ili razvod, gubitak posla – onda je logično i prihvatljivo i za klijenta i za njegovu okolinu da se obrati nekome od psihoterapeuta. Tada se klijent ne stidi, niti izaziva podozrenje kod poznanika i nema otpor da se obrati za pomoć.
Mnogo češći su slučajevi kada klijent nije svestan ili nije spreman da se pozabavi svojim problemom pa preduzima sve osim onoga što bi bilo rešenje. …nastavak.
Kad prijatelj insisitira na poveravanju
Jednom sam bila na kafi sa poznanicom. Nismo se znale dobro, tek onako iz viđenja, ali mi je bila veoma zanimljiva i draga. Uz kafu, ona mi je otvorila dušu i ispričala neke vrlo lične i bolne stvari koje su joj se tada događale u životu.
Razgovarale smo o tome i, čini mi se, bilo joj je lakše. Kasnije tokom razgovora ona me je pitala neke lične stvari o meni, o kojima mi nije bilo prijatno da pričam, niti sam želela. …nastavak.
90 godina psihoterapije u našoj zemlji
Ove godine se navršava 120 godina od rođenja našeg prvog psihoterapeuta – psihoanalitičara dr Nikole Šugara i 90 godina od otvaranja prve psihoterapijske prakse u našoj zemlji. Na žalost, izgleda da su mnogi problemi na koje je ukazivao Šugar još pre II svetskog rata i dalje aktuelni. …nastavak.