Panični napad

Panični napadi su iznenadne epizode  intenzivnog straha, uznemirenosti i osećanja ugroženosti koje obično nastaju naglo, traju od nekoliko minuta do pola sata, a retko i nešto duže. Mogu se javljati sa različitom učestalošću i varirati u svojoj težini.

Ovaj izrazito nelagodan osećaj prati i niz telesnih simptoma zbog čega se kod osobe javlja strah da joj se događa nešto strašno i da može umreti. Iako može biti veoma zastrašujuće za osobu, naročito ako se javlja prvi put, panični napad je bezopasan i ne ostavlja nikakve posledice. Usled zastrašujuće prirode ovog iskustva, osobe često razviju sekundarni strah − strah od toga da će se panični napad ponoviti i da bi on mogao izazvati srčani ili moždani udar − što nije tačno.

Panični napad je obično praćen nekim od sledećih simptoma:

• Ubrzano lupanje ili „preskakanje“ srca
• Znojenje;  vrući ili hladni talasi po telu
• Podrhtavanje mišića u telu
• Osećaj nedostatka vazduha ili gušenja; ubrzano i „plitko“ disanje
• Bol i neprijatnost u levoj polovini grudnog koša
• Mučnina,  „treperenje“ u stomaku
• Vrtoglavica, nesvestica
• Intenzivan strah od smrti ili gubljenja razuma
• Žmarci i trnjenje po telu, naročito rukama i nogama
• Osećaj „knedle u grlu“; otežano gutanje
• Zamućen vid
• Napetost u mišićima

Uzroci paničnih napada su pre svega akutne i hronične situacije stresa (biološke, psihološke ili socijalne prirode). Lečenje paničnih napada obično podrazumeva kombinaciju psihoterapije i lekova (anksiolitika) u trajanju od nekoliko meseci do godinu dana. Različite vrste psihoterapija (naročito kognitivno−bihejvioralna ali i druge) i kada su primenjene same često daju sjajne rezultate. Važno je naglasiti da se lekovi ne smeju uzimati samoinicijativno jer neki od njih mogu pojačati simptome.

Samopomoć u slučaju paničnog napada:

• Podsećajte se da je napad panike bezopasna stvar i da on NE MOŽE  izazvati srčani ili moždani udar!
• Ponekad ljudi pojačavaju intenzitet paničnog napada tako što razmišljaju o tome da ga moraju sprečiti, da je užasno što im se to dešava , da to ne bi smelo da im se dešava i sl. Umesto toga, promenite svoje razmišljanje i stav prema paničnim napadima: „Ne moram sprečiti panični napad− iako bih jako voleo jer je veoma neprijatan. Ali ne i užasan. Mogu izdržati taj napad panike i ništa strašno mi se neće dogoditi.“
• Promenite fokus pažnje. Ma koliko izgledalo teško, pomeranjem fokusa pažnje ćete „zavarati“ svoj mozak da prestane da se bavi konstruisanom „opasnošću“. Pljusnite lice hladnom vodom, brojte unazad od 100 što brže možete… Osmislite sami neke vežbe koje će vam pomoći u tome.
• Fizičke vežbe. Pored toga što skreću pažnju, one fiziološki uslovljavaju telo da se opusti nakon njih. Šetajte, trčite, vežbajte jogu, radite vežbe istezanja…
• Naučite tehnike relaksacije i pravilnog disanja. Početak napada obično izaziva veoma ubrzano i plitko disanje (a kao posledica toga nastaju ostali simptomi). Zbog toga se vežbe relaksacije sastoje u savladavnju sporijeg i dubokog disanja (tzv. disanje „stomakom“). 5−2−5 vežba se sastoji u postepenom udisanja u trajanju 5 sekundi, sa rukama na stomaku, tako da osećate da se on širi dok udišete, zadržavanja daha 2 sekunde, a zatim sporog izdisanja (dok se stomak opušta) u trajanju od 5 sekundi. Savladavanjem vežbi relaksacije i pravilnog disanja dodatno pomerate fokus pažnje na disanje, brzo umirujete fizičke simptome i učite da napade panike možete držati pod kontrolom kada se dogode.
• Nemojte osuđivati i kriviti sebe, već se fokusirajte na to kako da pomognete sebi da se osećate bolje. Pričajte sa drugima o njihovim iskustvima i stvarima koje im pomažu.

Pročitajte još:

Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Da li je psihološki pritisak uvek loš?