Potreba za smislom

Šta čini smisao u nečijem životu? Gde je ta važna nit koje se pojedinci drže odolevajući svim neplaniranim i možda ne baš uvek povoljnim okolnostima?

Izvor: www.getyourguide.com

Neki bi rekli da onda kada postoji cilj posledično postoji i smisao u nečijem životu jer upravo su ciljevi ono što život čini ispunjenim, organizovanim i strukturiranim. Struktura koju život dobija onda kada čovek istrajno i predano teži ka nečemu pomaže mu u izbegavanju osećaja apatije, besmisla i zabrinutosti.

Potreba za smislom je potreba koju imaju svi ljudi. Medjutim, i pored toga što je najvažnija, ona nije samo pod uticajem volje i moći pojedinca. Mnogi faktori utiču na smisao u nečijem životu. Društvene okolnosti u kojima živimo predstavljaju značajan faktor u određivanju svrhe i smisla života. Ukoliko su one povoljne, osoba lakše pronalazi način za ispunjenje postavljenih ciljeva, a samim tim postaje zadovoljnija i srećnija sa verom u sebe i svoje lične sposobnosti. U slučaju nepovoljnih životnih okolnosti, fleksibilnost pojedinca i njegova sposobnost prilagodjavanja je ključna veština koja će pojedincu pomoći da istraje. Što je sposobnost adaptacije veća, osoba će se češće osećati zadovoljno i ispunjeno jer će i njeni ciljevi lakše ostvarivati.

Pored društvenih okolnosti u određivanju smisla života veliku ulogu imaju individualne sklonosti i preferencije. Život svakog pojedinca se odvija kroz različite sfere (porodičnu, poslovnu, prijateljsku…), te tako u svakoj od njih osoba može pronaći zaseban smisao. Postojanje različitih oblasti od kojih svaka može imati svoj smisao ostavlja širinu koja osobi može omogućiti da trenutni nedostatak svrhe u jednom aspektu svog života donekle kompenzuje i uspešno nadoknadi ostvarivanjem ciljeva u nekoj drugoj. Zadovoljstvo koje se postiže kroz više životnih oblasti pojedincu znači jer kada su ciljevi bar i donekle ostvareni u različitim oblastima, pojedinac je svestan svoje moć i mogućnosti uticaja na vlastiti život.

Smisao koji osoba daje vlastitom životu dobija na snazi čak i kada je osoba svesna da je put ka cilju ostvariv i kada na tom putu postiže i one uspehe koji zbirno donose ispunjenje smisla i svrhe u životu. Svest o tome da je na dobrom putu koji je vodi ka uspehu osobi pomaže da istraje, veruje u sebe i bude strpljiva. Vera u sebe i vlastite sposobnosti nadalje može biti motivator za preduzimanje još više aktivnosti u svrhu ostvarivanja postavljenih ciljeva jer kada osoba preduzme određene napore i zauzme aktivan pristup u životu, ona ima osećaj kontrole nad vlastitim životom. Tako ona izbegava situaciju da od drugih očekuje da osmisle njen život i tako mu dodele svrhu. Posledično izbegavajući pasivnu poziciju istovremeno izbegava i osećaj bespomoćnosti i besmisla jer ni jedan život nije unapred osmišljena datost u kojoj glavni akter ima mogućnost samo prihvatanja onoga što mu je određeno. Izvesne korekcije i dopune moguće su uvek jer svaki pojedinac ima slobodu da svoj život uredi spram sebe i onoga što bi bilo po njegovoj meri.

Jelena Dragičević Berat, MA, master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Biti sebi dobar
Unutrašnji samogovor kao odraz odnosa prema sebi
Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti