Rešenje problema uz pomoć psihoterapije

Veliki broj ljudi često ima nedoumicu o tome da li se i šta može postići odlaskom kod psihologa – psihoterapeuta. Većina smatra da rešavati probleme na taj način i nije baš najadekvatnije, jer kod psihoterapeuta dolaze oni koji su „slabi“, „poremećeni“, „ludi“… Ovakve predrasude definitivno nisu na mestu i najčešće one otežavaju da do adekvatne pomoći dođu oni kojima bi ona veoma koristila.

Da ovakvu vrstu pomoći ne potraže samo “slabe” ili “poremećene” ličnosti, govore primeri psihički zdravih klijenata

koji su se našli u situaciji koja u datom trenutku prevazilazi njihove kapacitete da efikasno izađu na kraj sa postojećim okolnostima, pa stoga potraže pomoć psihoterapeuta. U ovim slučajevima, jedan od važnih ciljeva terapijskog tretmana je efikasno rešavanje problema sa kojima se osoba susreće u svakodnevnom životu.

Postoje mnogobrojna uverenja koja održavaju pomenute predrasude o psihoterapiji. Jedno od njih je i to da je odlazak kod psihologa-psihoterapeuta vrsta razgovora u kome će osoba nekome ko je ne zna otvoriti dušu i tako olakšati patnju. Međutim, da je odlazak kod psihologa neka vrsta “prijateljskog” razgovora u kome nepoznatoj osobi ispričate svoj problem i osetite olakšanje, osnovna je zabluda u vezi sa ovom temom. Zapravo se dešava da tokom razgovora psiholog putem svrsishodnih pitanja utvrdjuje šta je u osnovi problema zbog kojeg ste se javili, a zatim u saglasnosti sa vama predlaže način na koji taj problem da rešite. Uz pomoć adekvatnih psihoterapijskih tehnika postižu se unapred postavljeni ciljevi. Tako razgovor sa psihologom podrazumeva pored empatičnog i bezuslovno prihvatajućeg stava i aktivnu upotrebu teorijskih i praktičnih znanja iz psihologije.

Često je i mišljenje da u toku savetodavne i psihoterapijske seanse klijent pasivno sluša savete koje mu daje psiholog, a zatim bez bilo kakve obrade tog sadržaja isti samo primeni u svom svakodnevnom funkcionisanju. U praksi, redovan odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta podrazumeva aktivno učešće osobe koja dolazi na seansu. Osoba se tokom psihoterapijskog rada aktivira u rešavanju vlastitih problema i postiže važne promene. Jedan deo tih promena je vezan za novo učenje i iskustva, putem kojih osoba uči da bezuslovno prihvati sebe, prepoznaje svoja osećanja, postiže nove uvide o sebi i drugima… Najvažniji faktor ovih promena koji u mnogome doprinosi njihovoj realizaciji je poseban odnos koji se uspostavlja između terapeuta i klijenta. Ta “terapijska alijansa” je striktno definisana profesionalnim standardima, a ujedno je i blizak odnos protkan poverenjem, empatijom i prihvatanjem.

Iako u ovom odnosu psihoterapeut jeste jedna vrsta autoriteta, on ne može promeniti ličnost klijenta. Kako je naša ličnost genetski tj., biološki uslovljenja, odlaskom na psihoterapiju se ljudi ne mogu promeniti iz korena. Odlaskom na psihoterapiju ljudi mogu promeniti svoja iskrivljena uverenja koja dovode do disfunkcionalnih ponašanja, prevazići određene emocionalne prepreke koje ih onemogućavaju da efikasno reše problem, mogu se osloboditi stega koje ih sprečavaju na putu ka ličnom napretku, odnosno mogu u značajnoj meri poboljšati kvalitet svog života.

Unapredjenje kvaliteta vlastitog života sve češće predstavlja razlog zbog kojeg se i psihički zdrave osobe obraćaju za pomoć psihoterapeutu. One su pre svega, zainteresovane za rad na ličnom rastu i razvoju. Njima je važno da sistematizuju i iskoriste svoja dotadašnja iskustva, to integrišu sa novim uvidima o sebi, drugima i svetu, kako bi razvile svoje potencijale na način od kojeg će imati koristi u daljem funkcionisanju.

Rad sa ovakvim klijentima, predstavlja značajan pokazatelj da se ideja o psihoterapiji poslednjih godina, sve više prihvata. Ljudi razumeju šta je ono što psihoterapija nudi i koliko benefita od nje mogu imati. Upoznati su sa tim da pored prevazilaženja nekih psiholoških poremećaja i to pre svega anksioznih i depresivnih poremećaja, psihoterapija pomaže i kod uobičajenih životnih problema (problemi u porodici, problem u vezi ili braku , problemi prlikom donošenja odluka, problem u komunikaciji, problemi u učenju…)

Jelena Dragičević Berat, MA
Master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Greške u psihoterapijskom radu
Terapijski značaj smeha
Tradicionalni muškarci i psihoterapija
Terapijska moć igre