Seks – prepuštanje trenutku
Sigurno ste već čuli da je tokom seksa neophodno prepustiti se trenutku ali šta je zapravo trenutak i koliko on traje? Ukoliko pođemo od pretpostavke da je trenutak zapravo jedan sekund, onda seksualni čin koji traje pet minuta ima trista trenutaka. Prepustiti se trista puta za pet minuta čini se da više stvara pritisak i matematičku jednačinu nego zadovoljstvo.
Bodyscapes: Shin Knee Valley. Picture: Carl Warner/ www.carlwarner.com/otherscapes Source:Supplied
Šta je onda neophodno kako bi se osoba opustila tokom seksa i doživela novo iskustvo?
Pre svega, seksualni odnos je kontakt koji između ostalog ima za cilj da oba partnera uživaju u onome što jesu. Čar kontakta je upravo ta što je to susret različitosti koje se spajaju. Zato što je to susret različitosti, to često stvara psihički pritisak, jer ako je različito onda to nije deo osobe i pripada polju nepoznatog.
Osoba onda razmišlja: „Ja znam šta volim tokom seksa ali ne znam šta voli ona/on. Šta sada da uradim kako bi partner bio zadovoljan?“ Ovo je čest primer pitanja koja osoba postavlja sebi tako što preispituje svoja dela, gde se pažnja usmerava na njegove aktivnosti sa ciljem procenjivanja, ispravljanja i/ili kontrole. Ovakav pristup razume se, potpuno je prirodan. Osoba oseća odgovornost za ono što se dešava tokom seksa ali zaboravlja da pored (ili ispod) sebe ima partnera koji prolazi kroz sličan, a možda i isti proces. Nametanje stava da seks mora biti dobar i da partner po svaku cenu mora biti zadovoljen zatvara vrata neophodnom sastojku svakog seksualnog čina a to je spontano doživljavanje onoga što je u nama, što osećamo, mislimo i radimo. Previše introspekcije tokom seksa na kraju donosi (potencijalno) zadovoljavajući seks i osobe koje su se site ispričale same sa sobom. Umesto toga, nephodno je voditi dijalog (ne nužno verbalni) sa partnerom i fokusirati se na „sada i ovde“ trenutak, slediti svoje želje i biti otvoren za drugačije iskustvo.
Čest je slučaj u praksi da osoba želi nešto novo ali se ne usuđuje da to i predloži pod izgovorom da je to glupo. Kako osećanje „glupo“ ne postoji, već samo stid, rečenica bi glasila: „Ne želim to da predložim jer me je sramota. Stidim se da pokažem i kažem moje autentične seksualne želje jer se plašim da se to partneru neće svideti i da će me odbaciti.“ Umesto konstantne brige za partnerove želje osoba pre svega treba da se poveže sa sopstvenim potrebama u tom trenutku i da na taj način održava kontakt sa partnerom ali i samim sobom. Samo (samo)svesna osoba je stanju da uživa u trenutku koji se dešava „ovde i sada“. Što je osoba svesnija svojih osećanja i potreba, ima više izbora, odnosno, ako ima više informacija koje nisu samo kongnitivne, onda ima veći izbor mogućnosti. Kada znamo kako se osećamo kognitivno, telesno i emotivno tokom seksa, a pritom imamo slobodu da podelimo to sa partnerom, tek onda ulazimo u pravi kontakt koji dovodi do promene. Kako su partneri zajedno izgradili seksualno polje u kojem se nalaze, važno je da osoba odustane od uloge onoga koji nešto menja, da odustane od toga šta bi želela da bude i da uđe u kontakt sa onim ko je i šta je u tom konkretnom trenutku.
Drugim rečima, nije moguće na dugoročnom planu promeniti nešto tako što će se osoba truditi da nametne promenu ili glumiti idealnog sebe, već time što daje sebi slobodu da bude ono što jeste „ovde i sada“. Otvorenost za novine u seksu podrazumeva obostrano razumevanje i poštovanje. Između ostalog, jedino tako možemo saznati šta nam ne prija ili ne volimo tokom seksa, ili jednostavnije: neophodno je da probamo nešto da bi znali šta nam pričinjava zadovoljstvo a šta ne. Za ovakav korak potrebno je dosta hrabrosti i poverenja koji će nesumnjivo dovesti do bolje spoznaje partnera ali i sopstvenih potreba. Seks je spontana aktivnost koju pokreću emocije a ne kompjuterska igrica čiji je cilj da se nivo završi sa što boljim rezultatom.
Pročitajte još:
Pornografija i seks
Priroda promiskuiteta
Preuranjena ejakulacija – lečenje i priroda problema
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.