Sve počinje od ljubavi prema sebi

Osećanje ljubavi je važno za svaku osobu. Ono može biti pokretač rasta i razvoja svakome ko se oseća voljeno i ko je takođe, sposoban da svoju ljubav podari drugima.

Izvor: www.psychologies.co.uk

Kada su u pitanju drugi, većina ljudi nema problem da ljubav pokaže. Medjutim, ono što kod mnogih izaziva dosta nelagodnosti i rezerve je upravo ona, možda i najznačajnija vrsta ljubavi, ljubav prema sebi. Ova nelagodnost u vezi samoljubavi je često uzrokovana pritiskom od strane društva, po kome je izražavanje ljubavi i naklonosti prema sebi odraz sebičnosti, samoživosti ili arogancije.

Pored pritisaka šire društvene zajednice, ono što možda daje i ključni doprinos ličnoj nesposobnosti za razvoj samoljubavi je zapravo porodično okruženje u kome pojedinac odrasta. Ukoliko je porodična klima takva da je osoba najčešće dobijala poruke tipa: „Nećeš ti to moći“, „Večito praviš probleme“, „Ne privlači pažnju“, „Da te nisam čuo više“ , uz ton glasa koji je prekoran, oštar, ili ravnodušan, verovatno je zaključila da je izražavanje svoje ličnosti težak prekršaj kao i da pokazati vlastitu želju ili potrebu donosi samo probleme. Budući da je rano naučila da je izražavanje vlastitih htenja veoma pogrešno, kasnije tokom života, ova osoba nikada neće dozvoliti sebi izlazak iz ograničavajućih okvira ucrtanih očekivanjima važnih autoriteta u svom detinjstvu. Ona će sve svoje ambicije, sklonosti ili talente ugušiti bojeći se osude tih važnih drugih u svom životu.

Ovako percipiran odnos prema sebi tokom odrastanja može dovesti do toga da se osoba ne oseća voljeno i željeno, pa tako i zaključiti da sve što bi htela nije važno i da nema prava na to. Sve pomenuto predstavlja možda jednu od najvažnijih prepreka u upoznavanju i prihvatanju sebe kao vrednog ljudskog bića, što je koren budućeg nevoljenja sebe, nedostatka pozitivne slike i ljubavi prema sebi onakvim kakvi zaista jesmo. Iskustvo samoljubavi je mnogim ljudima apsolutno nepoznato, te tako kao odrasle osobe, često su loši prema sebi, zapostavljaju svoje potrebe i želje, sebe oštro i oholo kritikuju i veoma su često nesrećni, nezadovoljni, frustrirani u potrazi za svojom pravom prirodom.

Ukoliko teško udovoljavate sebi, ne prihvatate komplimente ili sitne pažnje od strane drugih, ako vam je nelagodno da pričate o svojim uspesima ili se plašite da krenete u nepoznato i istražite vlastite mogućnosti, možda ste u grupi ljudi kojima je samoljubav strana i davno “zabranjena”. Možda ste imali roditelje koji nisu biili sposobni da pokažu onu bezuslovnu ljubav i prihvatanje prema vama, nisu vas poznavali i podržavali, te ste iz svega zaključili da niste važni i vredni ljubavi.

Medjutim, iako kao dete niste spoznali tu sigurnu bazu za razvoj samoljubavi, kao odrasla osoba ste sposobni da ljubav i prihvatanje koji su vam nedostajali sami nadomestite. To je veština koju svako može usvojiti.Početak je upravo na upoznavanju sebe jer možda nikada i niste oslušnuli šta je to što vas zaista raduje, čini srećnim i zadovoljnim. Kada krenete ovim putem, može vas oduševiti osoba koju možda po prvi put sretnete. Posvetite joj pažnju i dajte sebi šansu da je istinski zavolite jer niko to ne može bolje od vas.

Jelena Dragičević Berat, MA, master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Biti sebi dobar
Unutrašnji samogovor kao odraz odnosa prema sebi
Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti