Tri milenijuma marihuane

Čini se da se svet deli na one ZA marihuanu i one PROTIV. Ono što onemogućava dijalog između suprotstavljenih polovina je što se ni jedni ni drugi ne oslanjaju na činjenice, već na svoja ubeđenja. Ubeđenja za ili protiv donose se brzo, lako i u skladu sa celokupnom ličnošću.

Prikaz jedne realne situacije:

Osoba ima 15 godina, i oko nje kruži džoint. Na osnovu čega će osoba doneti odluku – da ili ne? Na osnovu toga koje informacije poseduje o džointu kao instituciji.

Koje informacije poseduje prosečan mladi čovek? Od čega se sastoji džoint, šta je to što treba da uvede u svoje telo? Možda ga to ni ne zanima. I kad jede čokoladu, ne čita njen sastav, jede čokoladu jer je prijatna, a nikome nije škodila. To su dovoljni razlozi za odluku o čokoladi.

Kod „buksne“ stvar je kompleksnija. Ali to znamo mi stručnjaci, koji smo videli trovanja od marihuane, „loše tripove“, psihozu izazvanu marihuanom, amotivacioni sindrom, plućne embolije i slično. Neinformisanom mladom čoveku ostaje samo da se u trenutku odluči „za“ i „protiv“

Mlad čovek jako brzo odradi tu matematiku i priklanja se jednom od tabora na osnovu svojih PREDUBEĐENJA, a ne na osnovu INFORMACIJA.

Šta je to što do danas stvarno znamo o Cannabis sativi, a što ne uključuje predrasude ni jednog polariteta?

Prvi deo ovog članka sadrži samo rezime činjenica dobijenih kroz vek istraživanja o efektima marihuane. U drugom delu članka možete se više informisati o marihuani kao supstanci i njenom delovanju na ljudski organizam.

Zašto ljudi koriste marihuanu?

Marihuana ima svoje pozitivne efekte i onu uključuju opuštanje, osećaj sreće, popravljanje raspoloženja i blagu euforiju, a zatim i daju osećaj kreativnog razmišljanja, olakšava apstraktno mišljenje i tok ideja. Nekad i kod nekih ljudi marihuana daje osećaj važnih otkrića i uvida u život i sopstvenu ličnost i drugačiji ugao gledanja na stvari. Prečesto ideje koje su dobijene pod dejstvom marihuane pokažu svoju banalnost kada se sagledavaju u realnom vremenu. Kao da sama ideja zapravo nije ni postojala, već samo osećaj da smo otkrili nešto važno. Naposletku, marihuana može imati analgetički efekat (smanjuje bol).

Koji sve negativni efekti postoje u toku korišćenja marihuane?

Kao najozbiljnije negativne efekte mogu se izdvojiti psihotična dekompenzacija (paranoidna reakcija i druge psihotične reakcije), a zatim razvijanje zavisnosti pri intenzivnom korišćenju koja nosi sa sobom posledice usled hronične upotrebe. Marihuana ima najveći direktan i negativan uticaj na memoriju, učenje i koncentraciju koji traje i nekoliko dana nakon konzumiranja, a kod hronične upotrebe ili češće upotrebe u razvojnom dobu izaziva i trajna oštećenja ovih funkcija.

Negativni efekti uključuju trenutne neprijatne osećaje kao što mogu biti promena u krvnom pritisku, ubrzan rad srca i drugi poremećaji perifernog nervnog sistema. THC značajno opterećuje krvotok i rad srca, te osobe sa slabim srcem i visokim krvnim pritiskom mogu biti pod rizikom, dok osobe sa niskim krvnim pritiskom mogu reagovati onesvešćivanjem. Javlja se nemogućnost procene vremena i prostora (udaljenosti i trajanja), nekada i fizičke koordinacije (samim tim značajno povećana opasnost od upravljanja motornim vozilima i drugim mašinama). Može se javiti i preosetljivost na stimuluse (auditivne, taktilne, kinestetičke, olfaktorne, itd), osećaji anksioznosti, panike i druga stanja straha, letargija, nemogućnost spavanja ili preterana pospanost i osećaji konfuzije, izgubljenosti, depersonalizacije i derealizacije, kao i nemogućnost koncentracije i rasuđivanja. Mogu se javiti i osećaji trnjenja delova tela ili lica, kao i nemogućnost praćenja toka misli i „jureće misli“.

Koje mogu biti trajne posledice usled korišćenja marihuane?

Trajne posledice uključuju posledice od određenog ponašanja uzrokovanog lošom procenom pod intoksiciranim stanjem, kao i određene fizičke bolesti i oštećenja koja su nastala hroničnom upotrebom. Dugotrajnija upotreba marihuane u adolescenciji, kako novija istraživanja pokazuju, može dovesti do trajnog oštećenja vizuelne percepcije.  Marihuana može biti inicijator psihotične reakcije (od kratkotrajne psihotične epizode, do trajnijeg oštećenja psihičkog života individue).  Nekoliko studija je pokazalo povezanost korišćenja marihuane kod mladih ljudi i razvoja psihotičnih reakcija u kasnijem dobu. Dugotrajnije pušenje marihuane dovodi do problema sa plućima i grlom, hroničnog kašlja, većeg rizika od respiratornih infekcija i oboljenja grla, pa i kancera pluća (kontradiktorni rezultati, ali je rizik u najmanjem slučaju isti kao i kod pušenja bilo koje druge vrste sa tim što je jedna cigareta marihuane ekvivalent po štetnosti polovini pakle cigara usled drugačijeg načina pušenja). Hronična upotreba marihuane smanjuje opšti imunitet, dok je rizik od infarkta diskutabilan. Sa dugotrajnim korišćenjem osećaj euforije postaje ređi, a osećaji anksioznosti češći. Osim poznatog amotivacionog sindroma, hronična upotreba marihuane može dovesti do razvoja depresije. Kod hronične upotrebe postoje i trajne izmene u funkcijama pamćenja, pažnje i učenja. Mogućnost smrtnog ishoda je izuzetno retka (nesreća zbog umanjene mogućnosti procenjivanja, kao i prijavljeni slučajevi dece koja su slučajno pojela hranu koja sadrži THC, te upala u komu).

Da li marihuana razvija zavisnost?

Obično se kaže da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnost, ali to nije u potpunosti tačno. Učestalo korišćenje dovodi do razvoja tolerancije i blagih apstinencijalnih tegoba. Nakon određene češće upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće, a zatim ako pokuša da pušenje smanji, nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja. Najbolje je da sami proverite da li ste već razvili zavisnost od marihuane:

Odgovorite Da ili Ne na sledeća pitanja (neka pitanja su složena i imaju više delova, jer se kod svakoga zavisnost različito ispoljava, ako je bilo koji deo pitanja za vas važeći, odgovorite Da na to pitanje)

1. Tolerancija – Da li ste koristili sve veće količine marihuane tokom nekog vremenskog perioda?

2. Postojanje krize – Da li ste osetili pošto ste prestali da koristite marihuanu, bilo šta od sledećeg – razdražljivost, anksioznost (unutrašnji nemir, napetost, uznemirenost), tremor, znojenje, demotivisanost, beskrajnu dosadu i želju za ponovnim korišćenjem?

3. Poteškoće u kontroli – Da li nekad koristite marihuanu duže nego što biste to želeli? Da li možete stati na jednom dimu/džointu ili jedan džoint vodi i drugom?

4. Negativne posledice – Da li ste nastavili sa pušenjem iako ste iskusili i neke negativne posledice na vaše raspoloženje, samopouzdanje, zdravlje, posao ili odnose sa drugim ljudima?

5. Odlaganje ili zapuštanje aktivnosti – Da li ste ikad odložili ili smanjili svoju socijalnu interakciju, rekreativnu aktivnost, posao ili kućne poslove zbog upotrebe marihuane?

6. Značajni utrošak vremena i emocionalne energije – Da li ste potrošili veći deo vremena u nabavljanju, korišćenju, planiranju ili oporavljanju od korišćenja marihuane? Da li ste proveli mnogo vremena u razmišljanju o njoj? Da li ste razmišljali kako da sakrijete svoju upotrebu od drugih ljudi?

7. Želja za smanjenjem – Da li ste nekad razmišljali o tome da smanjite ili kontrolišete upotrebu marihuane? Da li ste imali neuspešne pokušaje u smanjenju i kontrolisanju upotrebe marihuane?

Ako ste odgovorili da na minimun TRI pitanja, vi zadovoljavate medicinske kriterijume zavisnosti (American Psychological Association, 2000)

Zašto je marihuana u stanju da izazove zavisnost?

Marihuana, osim što spada u psihodelične droge, ima depresorna (sedativna) dejstva, te kao i svaka supstanca te vrste izaziva zavisnost. THC ima i delimično ukrštenu toleranciju sa alkoholom, što govori o sličnom mehanizmu delovanja ove dve supstance. Apstinencijalni sindrom je u principu blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja, uključuje anhedoniju,  demotivacioni sindrom, anksioznost (nervozu, uznemirenost), glavobolju, nekad i blagu mučninu, smanjen apetit, probleme sa spavanjem, želju za konzumiranjem, svadljivost, razdražljivost, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina apstinencijalnog sindroma zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same individue.

Kako se konačno odlučiti ZA ili PROTIV? Više detalja u sledećem članku.

Pročitajte još:

Trening o terapijskim zajednicama
Pušači pod lupom psihologa
Zavisnost od Interneta i mozak