Vrste ljubavnih veza

Verujem da nema osobe koja se nije zapitala šta je ljubav i zašto se zaljubljujemo. Čuveni psiholog Robert Sternberg je, nakon višedecenijskog izučavanja inteligencije, shvatio da bi valjalo izučavati i ljubav ukoliko želimo da razumemo raznoliko ljudsko ponašanje. U jednoj od svojih teorija, opisanoj u knjizi Ljubav je priča, Sternberg iznosi tezu da je svako od nas razvio neku predstavu  o tome šta je ljubav, priču o ljubavi, te da se zaljubljujemo u ljude čije su priče slične ili iste kao naša, ali čije su uloge u tim pričama komplementarne našoj. Sa druge strane, što dve osobe neguju različitije priče o ljubavi, manje su šanse da veza zaživi i opstane. Tako, prema Sternbergu, postoje priče u kojima je centralna tema odnos moći (poput priče učitelj-đak ili policijske priče), priče o objektima (poput kolekcionarske priče) ili takozvane priče o koordinaciji, kao što su baštenska priča ili poslovna, proračunata priča. Kao i u svemu što se tiče psihologije, ovde ne postoje idealne i „ne daj bože“ priče, niti se svako može lako prepoznati samo u jednoj priči. Jedino što je važno jeste uvažiti ulogu priča o ljubavi, otkriti sopstvenu kolekciju i hijerarhiju priča, kao i partnerovu, zatim razmotriti koliko se naša idealna priča slaže s pričom u kojoj smo, te pokušati da se što više povećaju adaptivne karakteristike priča, a da se na najmanju meru svedu aspekti priče koji nas čine nezadovoljnim.

U svojoj drugoj teoriji, Sternberg je pokušao da raznovrsne priče svede na manji broj suštinskih odlika ljubavne veze. Tako je nastala triangularna teorija ljubavi. Prema ovoj teoriji ljubav se može objasniti preko tri komponente, koje zajedno čine trougao. Tako se u jednom uglu trougla nalazi intimnost, u drugom – strast, a u trećem – privrženost. Intimnost se odnosi na osećanja bliskosti, povezanosti i topline, na uzajamno razumevanje, poštovanje i pružanje emocionalne podrške. Strast se odnosi na fizičku privlačnost i seksualni naboj, pri čemu se u nekim slučajevima ona javlja na samom početku veze, a nekada proizilazi iz intimnosti. Treća komponenta – privrženost ili posvećenost predstavlja racionalnu odluku da se bude sa nekom osobom, da se neka osoba voli.

Kombinacijom ove tri komponente može se izdvojiti osam tipova veza.

1. Ne-ljubav je jednostavno odsustvo sve tri komponente ljubavi i često je prisutna u površnim odnosima sa poznanicima.
2. Dopadanje nastaje kada je prisutna smo komponenta intimnost i najčešće odlikuje prijateljske veze
3. Zaslepljujuća ljubav je ono što obično zovemo „ljubav na prvi pogled“ i nju čini strast, dok preostale dve komponente izostaju
4. Prazna ljubav je ona vrsta ljubavi u kojoj postoji privrženost, ali izostaju intimnost i strast; u našoj kulturi je vezujemo za krajnje stadijume neke duže ljubavne veze, mada u nekim kulturama gde se brakovi unapred sklapaju, može postojati na samom početku veze
5. Romantična ljubav proizilazi iz kombinacije intimnosti i strasti – ona je isto što i dopadanje, samo što je dodata komponenta seksualne privlačnosti
6. Saosećajna ljubav je vrsta ljubavi u kojoj su prisutne komponente intimnosti i privrženosti i najčešće je prisutna kod dugih i dubokih prijateljstava ili u brakovima u kojima je vremenom došlo do gašenja strasti
7. Blesava ljubav proizilazi iz kombinacije strasti i privrženosti i može nam zaličiti na Holivudske priče, prema kojima se par venča nakon mesec dana veze, a onda ubrzo i razvede jer ne postoji osećanje bliskosti i uzajamno razumevanje.
8. Poptuna ljubav  je najzad ona vrsta ljubavi u kojoj su prisutne sve tri komponente i kojoj većina ljudi teži u intimnim, partnerskim odnosima.

U svakom trenutku života, u zavisnosti od osobe sa kojom smo u vezi, ali i naših želja, potreba i ranijih iskustava, naši „idealni“ trouglovi će se razlikovati – tako ćemo u nekom periodu želeti zaslepljujuću ljubav, dok ćemo se u drugom zadovoljiti saosećajnom ljubavlju. Što više oblik trougla aktuelne veze odgovara obliku trougla koji želimo, odosno tipu veze koji nam je potreban u datom trenutku, to ćemo bii zadovljniji i srećniji u vezi. Isto tako, što mi i naš partner imamo sličniju viziju veze, to ćemo oboje biti zadovoljniji vezom jer ćemo dobijati ono što nam je i potrebno.

Kao i mnogi drugi psiholozi, Sternberg ističe da je sposobnost efektivne komunikacije osnova svake uspešne veze. Tome možemo dodati i spremnost da se stvari pogledaju iz ugla druge osobe, te i da se uvaže i drugačiji pogledi i potrebe partnera. Iako mnogi teže velikoj dozi predvidljivosti i „ušuškanosti“, da bi se veza razvijala potrebno je uvoditi novine i promene. Ta se novina može uvesti putovanjima ili bavljenjem zajedničkim hobijem ili, pak, nekim novim oblicima ponašanja i navikama. Bitno je prihvatiti da nam tipovi veze ili, pak, ljubavne priče nisu zadate, nametnute ili sudbinski određene, već da smo mi ti koji možemo menjati vezu, uvoditi novine, te i, uz veliku dozu razumevanja i kreativnosti, osmisliti budućnost naše veze tako da ona bude što funkcionalnija i srećnija.

Nataša Simić
Nataša Simić je doktor psiholoških nauka i psihoterapeut konstruktivističke orijentacije. U svom radu ne nameće gotova rešenja, već osluškuje specifična lična značenja klijenta i podstiče ga da uoči alternative koje su mu do tada bile nevidljive. Radeći u školi kao školski psiholog i baveći se obrazovanjem nastavnika, posebno je stekla kompetencije za rad sa mladima koji imaju probleme u učenju, porodične probleme ili emocionalne poteškoće, ali i dileme u vezi sa profesionalnim razvojem i karijerom.

Pročitajte još:

5 tema za prvi sastanak – šta kaže nauka?
Kad porasteš kašće ti se samo
Priroda promiskuiteta