Želim da se promenim, ali…

Rečenica „Želim da se promenim“ je toliko puta izgovorena u postojanju ljudskog roda da važi za univerzalnu misao koja ukazuje na kratkotrajni uvid osobe da način na koji svakodnevno funkcioniše i nije tako adaptivan.

Photo: David Sandel

Efekat ove rečenice je kratkotrajan za većinu ljudi i delimično se može objasniti mehanizmom koji imaju i žene nakon porođaja – mehanizam zaboravljanja negativnog iskustva i bola u cilju opstanka. Kod žena se ovaj mehanizam javlja kako bi se usudile da rode još jedno dete i tako produže ljudsku vrstu, dok kod svih koji izgovaraju rečenicu „Želim da se promenim“ ovaj mehanizam donosi zaborav u cilju nastavka svakodnevnog života bez obzira na njegov kvalitet. Ako se nađete u situaciji da procenite da vaše ustaljeno ponašanje donosi više štete nego dobiti, suočavate se sa odgovornošću za sopstveni život i sopstvenu sreću. Uviđate da vaš život ne zavisi od drugih ljudi, nego od vas samih. Javlja se misao „Želim da se promenim“, ali sa promenom ide i trud i rad, ostajanje u odgovornosti koja sada umesto da se doživi kao sloboda i svež vazduh izaziva osećaj tereta na leđima. Nemate više koga da krivite sem sebe samih, a to je zastrašujuće. Imati život u svojim rukama je poput oružja za masovno uništenje, ali ne čitavog sveta, već vas samih. Upravo zbog straha i neprihvatanja odgovornosti, nakon rečenice „Želim da se promenim“ sledi zaborav i vraćanje starom obrascu, jer je lakše biti nesrećan u poznatom svetu, nego srećan u nepoznatom. Nezadovoljstvo je stanje koje nam je poznato i koje znamo kako teče, a sreća predstavlja nepoznanicu za koju ne možemo da predvidimo gde će nas odvesti.

Kako bez ALI?

Želja za promenom se javlja u trenutku kada svi naši mehanizi odbrane padnu dovoljno da vidimo bistro i jasno da tu gde smo, nije tamo gde želimo da budemo i da su nam potrebne nove staze umesto onih dobro utabanih. Kako izbeći ono ALI koje sledi nakon želje za promenom? Iako je zastrašujuće biti gospodar svoje sudbine, treba imati na umu cilj. Koji je vaš cilj? Šta je ono što želite, a plašite se da ćete samim pomišljanjem na to doživeti pad u nepovratno gde ćete sagledati da ste imali mogućnost da te želje i ostvarite? Cilj, jasno definisani cilj, sem što je prvi korak u savetodavnom radu sa psihologom, je prvi korak ka promeni i ostajanju na tom putu. Cilj ne mora da bude sveobuhvatan i megalomanski, dovoljno je da pronađete jednu stvar koju želite da promenite i da definišete šta konkretno želite da promenite. Razložite cilj, procenite šta dobijate, a šta gubite, da li ste spremni da se odreknete onoga što dobijate tim ponašanjem, kako će izgledati vaš život ako napravite tu promenu, pregovarajte sami sa sobom. Ne postoji mali ili beznačajni cilj, svaki cilj je važan i svaki cilj vas vodi tamo gde želite da idete, a volan upravo držite vi, uz druge ljude koji vam mogu biti podsticaj, ali ne gorivo jer ste vi sami sebi gorivo. Svaki cilj predstavlja zastavicu na putu ka osvajanju planine na čijem vrhu ćete biti vi sa viđenjem sebe kao celovite i potpune osobe.

Strah od promene ne nestaje preko noći, i sa sobom vuče i strah od neuspeha i strah od uspeha, strah od separacije. Ali, probajte da se setite sebe kao malog deteta, kada svet niste videli kao crn ili beo, i kada svet nije predstavljao strašno mesto. Tada smo izazivali promene, a sada ih se plašimo. Dosta toga se promenilo od tada, ali najviše od svega se promenio način na koji vidimo svet – kao lavirint sa užasnim zamkama koji je okružen tamom i iz kojeg samo želimo da pobegnemo. Rascepili smo sliku o svetu, a samim tim i sebe, i zaboravili da on nije crn ili beo, već spoj koji čini sivu boju sa bezbroj mogućnosti – lepih i ne tako lepih. Uhvatite celovitu sliku sveta jer sagledavanje svih nijansi će produžiti trajanje rečenice „Želim da se promenim“ i dati vam vetar u leđa da nastavite dalje.
Promena zahteva toleranciju na frustraciju, ali i životarenje zahteva isto toleranciju na frustraciju, samo je jedna frustracija okrenuta u pravcu razvoja, a druga u obrnutom smeru. Prepreke u nama i u okolnostima oko nas, nas frustriraju i navode da odustanemo, ali su to frustracije koje nam pomažu da se izgradimo ukoliko idemo ka tome da ih izdržimo i ostvarimo ono što smo zacrtali. Frustrira nas i svakodnevni život i ostajanje u istoj ulozi bez naznake da ćemo izaći iz začaranog kruga. Stoga se postavlja pitanje, koju frustraciju bi radije trpeli, onu koja je celoživotna ili onu koja će vas stimulisati da iskoračite i upoznate sebe?

Udahnite duboko i dozvolite sebi da budete srećni, jer iako onaj mali glas u vama govori da ne zaslužujete sreću, vi je zaslužujete i ako ste spremni vi ste ti koji je možete i pronaći.

Jovana Trbojević, MSc
psiholog, psihoterapeut (ed.)

Pročitajte još:

Feliks Baumgartner o odustajanju i suočavanju sa izazovima
Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Ništa nije zabavno dok ne postaneš dobar u tome
Moć odluke i strategija podsvesnog