Živeti svoj život

Kada kažemo „živeti svoj život“ jedna od prvih asocijacija može biti neka od onih koje smo svi nebrojeno puta u životu čuli: „gledati svoja posla“, „U se i u svoje kljuse“… Medjutim, osnovna ideja ovakvog naslova je življenje života na autentičan način, tj. na svoj način, oslobođeni svih ličnih iskrivljenih očekivanja, kao i onih koja drugi ljudi postavljaju.

Ukoliko se život živi na način koji nije „izvorno naš“ , po unapred skrojenom scenariju, u kome iako smo glavni glumci, vremenom sebe sve više ograničavamo, propuštamo prilike koje mogu doprineti ličnom rastu i razvoju svakog pojedinca. Mada se čini da je tako bolje, zapravo, mi tako zatvaramo vrata svim novim mogućnostima koje pomeraju granice i vode ka većem zadovoljstvu životom.

Poreklo ličnih iskrivljenih zaključaka na osnovu kojih je i napisan životni scenario osobe, nalazi se u najranijem detinjstvu. Adaptirajući se okolnostima dete iz tada prisutnih životnih okolnosti izvodi zaključke koji su zbog razvojno ograničenih sposobnosti iskrivljeni i netačni. Kako odrasta, osoba najčešće neće ažurirati i dovesti u pitanje vlastite zaključe, već će i sada, kao odrasla, najčešće pribegavati strategijama iz detinjstva. Zastarelosti i neefikasnosti ovih zaključaka osoba nije svesna.

Scenariji su razni, neko je odlučio da sve što u životu radi mora biti savršeno, drugi da sve vreme mora kroz život ugađati drugima, dok neko može smatrati da je u životu najvažnije truditi se i izgarati. Svaka od ovih postavki može imati izvesne dobiti, ali kada se primenjuju u svim sferama života pojedinca, bespotrebno oduzimaju energiju koja bi se mogla uložiti u neke kreativnije, prijatnije i lepše aktivnosti.

Uzmimo za primer dete koje odrasta gledajući svoje roditelje kako po čitav dan rade, zauzeti su i nemaju vremena za opuštanje, imaju dobar životni standard,ali ne provode mnogo vremena zajedno kao porodica. Ovi roditelji nemaju vremena za dete i ono vreme provodi uglavnom samo. Kada odraste, ova osoba će vreme provoditi naporno radeći, verovatno ostvariti uspeh u karijeri i imaće novca. Ona neće imati mnogo bliskih ljudi oko sebe jer nije naučila kako se ona ostvaruje. Takođe, će u ljubavnim vezama birati partnere sa kojima ostvaruje dobar, korektan odnos bez preterane bliskosti, vezu u kojoj se osećanja ne pokazuju. Vremenom zbog odsustva slobodnog vremena i “izgaranja”na poslu, može razviti i simptomatologiju iz oblasti psihosomatike (čir, gastritis, kardiovaskularni problemi, migrena…). Ovo čak ne mora biti dovoljno da bi shvatila i promenila svoj životni plan. Ona i dalje može ostati zarobljena u svom samoograničavajućem planu koji joj ne dozvoljava da istraži i ostvari sve svoje mogućnosti.

Međutim, ako ipak odluči da krene dalje i ostvari autonomiju,tj. život po sopstvenoj meri, baš onaj koji joj po svemu odgovara, kroz rad na sebi ona to može ostvariti. Kada shvati logiku vlastitog skripta, osoba ga može i menjati dodajući u njega sve ono čime je sada, kao odrasla, zadovoljna. Može izgledati teško, ali uz stručnu pomoć promena skripta može biti i zabavna, a doneti velike i korisne promene.

Jelena Dragičević Berat, MA, master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Biti sebi dobar
Da li briga može sprečiti negativan ishod dogadjaja?
Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti
Kako smo napravili svoj životni plan?