Bihejvioralna terapija

Bihejviorizam je pravac u psihologiji koji se bavi proučavanjem ponašanja. Eksperimentalno je orijentisan i cilj mu je otkrivanje određenih zakonitosti u ponašanju ljudi i životinja. Vremenom su bihejvioristi došli na ideju da bi neka od svoji otkrića mogli da primene kako bi pomogli ljudima sa određenim problemima. I tako je nastala bihejvioristička psihoterapija.

Ona se temelji na pretpostavci da da bi se čovek rešio simptoma ne mora provesti godine istražujući rane traume, procese u nesvesnom i sticanjem dubogih uvida. Simptom je samo pogrešno naučeno ponašanje. A kao takvo- ono se može i odučiti. I zbog toga se u bihejviorističkoj terapiji (obratite pažnju da se zove samo terapija, a ne psihoterapija baš zbog toga što je usmerena samo na ponašanje, a ne na psihičke procese koji ga uzrokuju) primenjuju empirijski otkriveni zakoni učenja. Ona je i danas ubedljivo najefikasniji metod pomoći kada su u pitanju neke jednostavne fobije (npr. fobija od paukova, od lifta, od visine). Njena glavna karakteristika je što je usmerena samo na simptom i može trajati vrlo kratko. Postoji nekoliko najvažnijih tehika:

Sistematska desenzitizacija je postepeno izlaganje objektu straha, uz istovremeno primenjivanje tehnika relaksacije, kako bi se odučila naučena reakcija straha. Ova metoda se temelji na principu klasičnog uslovljavanja, koje otkrio ruski naučnik Pavlov.

Preplavljivanje je suprotno prethodnom, u tom smislu što se ovde osoba naglo izlaže objektu straha (naravno, isključivo uz njenu saglasnost i nakon što upoznata sa procedurom!) i tu se zadržava dok se ne desenzitizuje. Prednost ove metode je što se neke dugogodišnje fobije mogu rešiti u toku samo jedne seanse, ali je neophodno da je sprovodi obučeni i sertifikovani stručnjak, jer ako se sprovede nepravilno, samo će još više pojačati i produbiti strah pa će ga posle biti još teže izlečiti.

Averzivna terapija je došla na loš glas zbog načina na koji se primenjivala u prošlosti.

Naime, principi klasičnog uslovljavanja kažu da će neka reakcija biti pojačana ako je prati prijatno stanje (npr. potrebu za pićem prati uzimanje alkohola koje izaziva prijatnost), a biće oslabljena ako je prati neprijatno stanje (namerno povezujemo potrebu za alkoholom za nekom neprijatnom senzacijom). Ovo drugo je averzivna terapija i nekada su se upotrebljavali blagi elektrošokovi, danas naravno više ne. Neprijatnu senzaciju izaziva ono što kažemo klijnetu da zamisli ili se evntualno koriste neki lekovi (Antabus) koji izazivaju jaku mučninu ili ozbiljnu alergijsku reakciju ukoliko se uzmu sa alkoholom, pa samo znanje o tome ili doživljena neprijatnost umanjuju želju za uzimanjem alkohola u budućnosti.

Svakako, bihejvioralna terapija ima vrlo široke indikacije kada je u pitanju potreba za promenom u ponašanju (i one nisu ograničene samo na lečenje fobija). Bihejvioralna terapija se može koristi kod nekih seksualnih disfukcija, zatim kod paničnih napada i brojnih druih problema gde je neophodna promena ponašanja. Stručnjaci iz ove oblasti mogu dati korisne sugestije kada su pitanju neki dečji psihički problemi, zatim o pravilnoj upotrebi nagrađivanja u vaspitanju i pedagoškom radu kako bi se potkrepila željena ponašanja, ali i pomoć prilikom nekih medicinskih procedura (npr. kako da se smanje štetni efekti hemoterapije kako se mučnina ne bi povezala sa omiljenom hranom).

Posebna metoda, koja se zove biofidbek se zanisva upravo na opisanim principima učenja, pre svega klasičnog uslovljavanja.

Pročitajte još:

REBT i KBT Biofidbek
Eye Movement Desensitization and Reprocessing (EMDR)