REBT i KBT
Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REBT)
Ona spada u tzv.kognitivističke terapije. Pored nje, tu spada i kognitivno-bihejvioralna terapija (A.Bek)
Osnivač REBT-a je A.Elis. U osnovi njenog sistema leži pretpostavka da psihološki problemi ne proizilaze iz spoljnog stresa, već iracionalnih ideja koje ljudi imaju o svetu. Kako emocionalne posledice proizilaze iz sistenam uverenja i verovanja određene osobe, zadatak terapeuta jeste upravo rad na njima (otud "kognitivno" u nazivu).
Terapeutov zadatak se uglavnom sastoji u otkrivanju i napadanju tih iracionalnih, samoporažavajućih i nerealističnih verovanja i njihovo zamenjivanje racionalnijim, logičnijim i funkcionalnijim načinima mišljenja.
REBT terapeut je izuzetno aktivan, demonstrativan, ali i konfrontirajući. Elis je insistirao baš na takvoj upotrebi snažne, direktne komunikacije kojom se klijent navodi da odustane od iracionalnih ideja kojima sam sebe sputava.
Jedna od važnih karakteristika ovog pravca jeste što terapija ne traje dugo, ali je vrlo intenzivna.
Istraživanja su pokazala da ovi pravci mogu postići sjajne uspehe npr. u lečenju nekih tipova depresije. Ali baš zbog toga što je REBT vrlo konfrotativan i direktan, ne mora biti dobar izbor za sve klijente. On je sjajan izbor za one klijnete kojima ovakav stil i tempo rada prijaju i u skladu su sa njihovim konceptima o tome kako terapija treba da izgleda.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)
Njen osnivač je A.Bek i predstavlja jedan od najuticajnijih pravaca, posebno kada je u pitanju lečenje depresije. Naime, on se zasniva na pretpostavci da je depresija, kao i drugi emocionalni doživljaji, određena načinom na koji ljude misle o svojim doživljajima.
Bek je smatrao da je depresija u suštini, posledica logičkih poremećaja i iskrivljavanja koja klijenti čine kada razmišljaju o određenim doživljajima. Npr. kada ljudi donose određene zaključke na osnovu nedovoljno ili irelevantnih inroformacija ili preuveličavaju važnost nekih nevažnih događaja.
Zadatak terapeuta je, stoga, da identifikuje i ispravi klijentova iskrivljena uverenja i nauči ga da ubuduće sam primenjuje te strategije.
KBT je nešto manje konfrotativan od REBT-a, ali im je zajedničko to što su fokusirani na konkretan problem u sadašnjosti i ne naglašavaju toliko važnost uvida i dubokih preispitivanja koliko snagu racionalnog, funkcionalnog i adaptivnog mišljenja, kao i to da mogu dati efekte za relativno kratko vreme u odnosu na neke druge pravce.
Pročitajte još:
Bihejvioralna terapija
Eye Movement Desensitization and Reprocessing (EMDR)
Biofidbek
Korišćena literatura:
Nietzel, M. (2001): Kognitivno-bihejvioralne terapije, u: Uvod u kliničku psihologiju, Naklada Slap, Jastrebarsko