Sistemska porodična terapija
Ona ima mnoštvo teorijskih radova i sistema iz kojih je nastala. Njena suština je da porodicu shvata kao dinamičan otvoreni sistem čiji obrasci su ipak relativno stabilni i predvidljivi. Ovi porodični obrasci su odgovorni i za održavanje porodične disfunkcionalnosti , ali i simptoma pojedinih članova (koji imaju svoju funkciju u održavanju porodične ravnoteže). Ovaj pristup je, dakle, fokusiran na analizu tih obrazaca porodičnih interakcija koji održavaju disfunkcionalnost i simptom, kao i na njihovo menjanje.
Da bi došlo do promene u porodičnim odnosima (koja je neophodna za oslobađanje od simptoma), potrebno je da se ovi obrasci izmene i prilagode za uvođenje novih ponašanja i transformisanih obrazaca porodičnih odnosa. Za to se koriste brojne tehnike koje uključuju odigravanje, igranje uloga, analizu porodične istorije itd.
Može se reći da cilj ove terapije nije toliko postizanje uvida o tome zašto neko nešto čini, koliko navođenje i ohrabrivanje članova porodice da nešto drugačije rade - dakle da promene ponašanje. Promena obrazaca ponašanja u porodici će tako dovesti i do promene emocionalnih doživljaja, a nova, funkcionalna ravnoteža i do oslobađanja od simptoma koji više neće biti u funkciji održanja starih obrazaca te postaju "nepotrebni".
Pročitajte još:
Korišćena literatura:
Srna, J. (2000): Porodična terapija, u: Psihoterapije (Stojnov i sar.), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
Corey, G. (2004): Terapija obiteljskih sistema, u: Teorija i praksa psihološkog savetovanja i psihoterapije, Naklada Slap, Jastrebarsko