Psihologija ličnih konstrukata (PLK)

Osnivač je Dž. Keli. Zanimljivo je da se, pre nego što se specijalizirao za psihoterapiju, bavio matematikom. Suština njegove ideje je bila da se čovekovo ponašanje može razumeti samo ukoliko se razume način na koji on doživljava svet, samo ako se razumeju njegovi konstrukti o tom svetu. Pod konstruktima se, međutim, ne podrazumevaju samo kategorije mišljenja, već i neverbalnih doživljaja, emocija i svega onoga što se može smatrati dimenzijama kroz koje osoba doživljava svet, bez obzira da li ih je svesna ili ne.

Pošto se ljudi, na osnovu svojih konstrukcija stvarnosti ponašaju kao da su one "stvarne", za razumevanje ponašanja je jedino bitno da razumemo ove konstrukcije. I to ne sa stanovišta njihove "ispravnosti" već funkcije koju vrše za osobu: ukoliko omogućavaju predviđanja koja su funkcionalna za samu osobu, irelevantna je njihova zasnovanost na "stvarnosti" (i ovde je PLK radikalno drugačije u odnosu na mnoge druge pravce!). Problem nastaje kada postojeći konstrukti osobi ne omogućavaju dovoljno dobra predviđanja budućnosti. U takvim slučajevima, neophodna je rekonstrukcija i to ne sa ciljem "realnijeg" doživljaja sveta, već sa ciljem stvaranja konstrukata koji će biti funkcionalniji za samu osobu i omogućiti joj da se razvija u okviru svojih dimenzija značenja. Da bi oni bili funkcionalni, neophodno je da budu dovoljno fleksibilni, da su stanju da obuhvate nove elemente itd.

Primetićete da se ovde ne govori o unapred određenim kategorijama, bilo patologije bilo mentalnog zdravlja. Iz perspektive PLK-a to i ne postoji, određuje ih sam klijent i njegovo zadovoljstvo sopstvenim funkcionisanjem u svetu. Ova teorija se snažno protivi patologizaciji, unapred postavljenim i opšteprihvaćenim kategorizacijama. Pozicija konstruktivističkog terapeuta je više pozicija metodološkog saradnika koji svom "klijentu-naučniku" pomaže da dođe do boljih teorija kako bi lakše funkcionisao u svetu.

U konstruktivističkoj psihoterapiji se koriste brojne tehnike iz drugih modaliteta, ali uvek u cilju što boljeg razumevanja klijentovog subjektivnog doživljaja sveta (tako da je prilično obuhvatan u tom smislu). Stoga se sami sadržaji seansi ne razlikuju mnogo od drugih, ali je pozicija terapeuta radikalno drugačija.

Zanimljiv je i navod iz Hersenove Enciklopedije pasihoterapija o tome da je upravo Keli prvi u psihoterapiju uveo "domaće zadatke" koje klijenti obavljaju van seansi, a koji su danas uobičajeni u mnogim modalitetima.

Ciljevi u PLK mogu biti vrlo različitih nivoa, od površnije promene koja će klijentu pomoći da reši konkretan problem, pa sve do duboke rekonstruktivne promene sržne uloge. U zavisnosti od ciljeva je i trajanje, a najčešće su potrebne rekonstruktivne promene nekog srednjeg nivoa, kako bi se osoba rešila simptoma i dostigla optimalniji nivo funkcionisanja.

Ovaj psihoterapijski pravac može naročito biti zanimljiv osobama koje su posebno osetljive na prihvatanje i etiketiranje (jer odbija uobičajene kategorizacije i izrazito je osetljiv na subjektivnu poziciju osobe sa kojom radi ma koliko to bilo "neuklopljivo" u ustaljena shvatanja), kao što su neke marginalizovane grupe, zatim anksiozne ili depresivne osobe, ali takođe i svima onima kojima su filozofske postavke konstruktivizma zanimljive i skloni su "intelektualizaciji" (ovde se to ne smatra mehanizmom odbrane, već se takav način promišljanja podržava).

Pročitajte još:

Narativna psihoterapija
Egzistencijalistička psihoterapija
REBT i KBT